Категорије
окт
У парохијском дому Цркве Светог Николе у Старом Бару, 3. октобра 2026. године, представљене су књиге „Пророк нашег доба“ и „Страдалник за Христа“, прва издања Издавачке куће „Маран ата“. Вече је било посвећено живим сведочанствима о Светом Порфирију Кавсокаливиту и његовој поруци љубави, слободе, молитве и поверења у Христа.
О књигама и духовном наслеђу Светог Порфирија Кавсокаливита говорили су протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намесник никшићки, и Марко Игњатијевић, уредник Издавачке куће „Маран ата“.
Књижевно вече отворила је пјевачка група „Дарови Светог Јована Владимира“, која је извела две духовне песме. Госте је потом представио отац Александар Орландић, који је у уводној речи указао на значај духовне књиге у животу хришћанина. Духовна литература, како је нагласио, не може заменити Свету литургију, молитву, пост и лични однос са духовником, али је драгоцена у духовном узрастању: она човека укрепљује, освежава и у њему буди онај „добри, позитивни немир“ о којем је говорио Свети Порфирије.
Отац Александар је посебно указао на потребу редовног читања у времену у којем смо непрестано изложени мноштву утисака и садржаја. Чак и када нису отворено грешни, ти садржаји човека постепено испуњавају духом света и удаљавају га од молитве и живота Цркве. Зато је потребно увек имати духовну књигу којој се враћамо, макар читали мало, али редовно.
Говорећи о настанку првих издања „Маран ате“, Марко Игњатијевић је испричао како је на повратку са Свете Горе у једној књижари запазио три књиге са сведочанствима о Светом Порфирију. Књиге су касније стигле до њега најпре на грчком, а затим и на енглеском језику. Сусрет са до тада непреведеним сведочанствима подстакао је њега и Југослава Кипријановића да, уз подршку Дејана Павловића из „Чувара“, начине прве кораке у издаваштву.
После успостављања везе са Келијом Светих Теодора у Кареји, која припада светогорском Манастиру Светог Павла, добијен је благослов за објављивање књига на српском језику. После „Пророка нашег доба“ објављен је и „Страдалник за Христа“, док је у припреми трећа књига сведочанстава.
Марко Игњатијевић је посебно нагласио да су сведочанства сабрана у овим књигама нова за српске читаоце. Говорећи о личном утиску који су на њега оставила, рекао је: „Нисам нашао ситуацију која није применљива на живот — и на мој живот, и на свачији живот.“ Управо та непосредност показује да ове књиге нису само сведочанства о необичним даровима једног светитеља већ духовно огледало у којем читалац може да препозна сопствене недоумице, слабости и животне борбе.
Отац Слободан Јокић је казао да сусрет са Светим Порфиријем, чак и када се остварује читањем његових поука и сведочанстава, човека снажно привлачи и уводи у дубину његовог живота у Христу. Као две нарочито важне ствари за савременог човека издвојио је молитву и читање.
Осврћући се на савремене навике, отац Слободан је приметио да проводимо много времена гледајући у телефоне и привидно нешто читајући, док су информације које примамо најчешће кратке, несадржајне и брзо заборављене. Насупрот томе, Свети Порфирије је непрестано трагао за дубином и смислом живота, а свака његова поука била је усмерена према човеку, његовом исцељењу и сусрету са Христом.
Иако није завршио ни основну школу, Свети Порфирије је много читао како би што боље могао да помогне људима. Набављао је чак и медицинску литературу, учећи називе органа и болести како би лекарима могао јасније да пренесе оно што му је благодаћу Божјом било откривено.
Посебан део излагања био је посвећен слободи као једној од средишњих одлика пастирског приступа Светог Порфирија. Он никога није приморавао, нити је Христа наметао онима који нису били спремни да о Њему слушају. Према речима оца Слободана: „Хришћанство је вјера свједочења, а не убјеђивања.“ Свети Порфирије је саветовао, али је увек поштовао човекову вољу, јер оно што се чини без пуног и слободног учешћа срца касније може донети озбиљне духовне проблеме.
Отац Слободан је са присутнима поделио и лично искуство примене Старчевих савета у васпитању деце. Када деца више не примају родитељске речи, не треба их гушити непрестаним саветовањем и надзором. Уместо да се само говори деци о Христу, потребно је више говорити Христу о деци — умножити молитву и поверити их Његовој љубави. Такав приступ, посведочио је, донео је више мира и разумевања у породични живот.
У средишту свих Старчевих савета налазили су се љубав, слобода и нада да сваки човек може да се промени. Ма ко био и ма шта учинио, Свети Порфирије у њему није гледао изгубљеног човека, већ могућност покајања и повратка Христу. Његова радост, ведрина и готово детињи осмех били су плод непрестаног пребивања у Христу — радост која недостаје свету пуном забаве, а све сиромашнијем истинским односом са другим човеком.
У завршном делу вечери Марко Игњатијевић је испричао и сведочанство о познатом грчком бродоградитељу коме је Свети Порфирије прорекао животна искушења и будући успех. Након Старчевог упокојења, бродоградитељ је помогао да буде довршен храм у манастиру у Милесију, одазвавши се позиву Светог Порфирија који му се јавио.
Отац Слободан је своје излагање завршио освртом на име Издавачке куће „Маран ата“. Овај древни новозаветни поздрав значи „Господе, дођи“ или „Господ долази“, и изражава чежњу првих хришћана за доласком Христовим.
Након завршетка званичног дела, дружење је настављено у пријатној и братској атмосфери, уз разговор са посетиоцима и размену утисака о књигама и будућим издањима.
Захваљујемо свештенству Црквене општине Бар, а нарочито оцу Александру Орландићу, на гостопримству, као и свима који су присуствовали овом сабрању и заједно са нама поделили радост сусрета са духовним наслеђем Светог Порфирија.
Фотографије и видео: Дејан Вукић / Црквена општина Бар
