Категорије
06
окт
окт
У манастиру Подмаине код Будве после литургије у недељу по Воздвижењу представљене су књиге „Пророк нашег доба“ и „Страдалник за Христа“, прва издања Издавачке куће „Маран ата“. Архимандрит Рафаило (Бољевић) беседио о духовној вредности сабраних сведочанстава и васељенској слави Светог Порфирија Кавсокаливита, док је о настанку ових књига говорио уредник Марко Игњатијевић.
На почетку сабрања архимандрит Рафаило представио је двотомно издање посвећено Светом Порфирију као првенац новоосноване Издавачке куће „Маран ата“. Књиге су преведене и објављене са благословом Келије Светих великомученика Теодора у Кареји, на Светој Гори, и представљају драгоцен допринос издањима о Светом Порфирију на српском језику.
Отац Рафаило је казао да нас ова сведочанства приближавају веома тајанственој и дубокој личности Светог Порфирија. Иако су га многи читаоци већ упознали кроз раније објављене књиге, његова личност, према речима оца Рафаила, остаје „бездан тајни“. Нове књиге помажу нам да дубље сагледамо тајну светости и славу Божју која се кроз светитеље открива и у наше време — на утеху и укрепљење онима који желе да ходе јеванђелским путем.
Посебно је истакао да је литургијски простор најприродније место за представљање књига које извиру из литургијског живота и сведоче о Светом Порфирију као истински литургијској личности.
Говорећи о почецима Издавачке куће „Маран ата“, Марко Игњатијевић је подсетио да су он и његов сарадник Југослав Кипријановић по струци инжењери, да се баве техничким пословима и да већ три деценије певају за певницом. Њихов улазак у издаваштво није био унапред планиран. Почео је сарадњом са ИК „Чувари“, израдом њеног сајта и продајом књига, да би их управо ИК „Чувари“, коју Марко назива њиховим „издавачким кумом“, охрабрила да покрену сопствени издавачки подухват.
Први сусрет са књигама из овог низа догодио се на Светој Гори. Након што је дошао до издања на енглеском језику, Марко их је више пута прочитао и пожелео да буду доступна и српским читаоцима. Успостављен је контакт са Келијом Светих Теодора, добијена су права за превођење и светогорски оци су благословили труд и добро настројење у правцу издаваштва.
ИК „Маран ата“ је најпре објавила књигу „Пророк нашег доба“, а затим и „Страдалник за Христа“, док је намера да на српском језику буде приређен читав низ сведочанстава који објављује Келија Светих Теодора. Реч је о новим казивањима људи из различитих делова света који су упознали Светог Порфирија или у свом животу осетили његову молитвену помоћ.
Марко је говорио и о посети Келији у Кареји, сусрету са њеним братством и дубоком утиску који је та посета оставила на њих. Светог Порфирија, како је казао, настоје да укључе у сваку област свога живота и да му се непрестано обраћају молитвом. Изразио је наду да ће ове књиге и читаоцима постати својеврсна „духовна инфузија“ којој се могу изнова враћати, јер је личност Светог Порфирија налик океану који се не може исцрпети.
У наставку сабрања архимандрит Рафаило говорио је о особености нових издања. Подсетио је да на српском језику већ постоје значајне књиге о животу, поукама и делу Светог Порфирија, као и зборници богословских радова у којима су о његовој личности писали архијереји, светогорски игумани, теолози и универзитетски професори. Таква дела омогућавају дубље богословско сагледавање тајне светитељеве личности, али од читаоца захтевају већу духовну и интелектуалну припрему.
Књиге које је објавила „Маран ата“ доносе, међутим, непосредна сведочанства „простог Божјег народа“. Отац Рафаило је објаснио да простота овде не означава недостатак образовања — међу сведоцима има лекара и других учених људи — већ простоту у свештеном смислу: отвореност човека који је сусрео старца и доживео додир благодати која је кроз њега обилно деловала. Зато су ова казивања приступачна, питка и блиска најширем кругу читалаца.
Чудесни дарови Светог Порфирија некоме могу изгледати невероватно, али, како је нагласио отац Рафаило, није реч о непознатој личности која се изненада појавила. Свети Порфирије је светитељ васељенске славе, а дарови каквима је био обдарен јављају се веома ретко. Као светогорски монах готово читав живот провео је међу људима, делећи њихове болести, бриге и страдања, да би се пред крај земаљског живота вратио у вољену Кавсокаливију.
Према сопственој жељи, почивалиште Светог Порфирија остало је непознато. Његове мошти су, сагласно завештању, пренете са првобитног гробног места и скривене у Кавсокаливији. „Не знамо где су његове мошти, али му је слава васељенска“, казао је отац Рафаило.
Говорећи о потреби да се сведочи о благодатној помоћи Божјој, он је приметио да људи неретко шире приче о врачарима, гатарама и разним сумњивим појавама, док о истинској помоћи која долази кроз Цркву, њене свете тајне и светитеље често ћуте. Управо зато су оваква сведочанства важна: она се не објављују ради величања човека, већ у славу Божју и на укрепљење оних који за њих чују.
Читајући о сусретима са Светим Порфиријем, свако може препознати неку од сопствених невоља — телесну или душевну болест, брачни, породични или материјални проблем. Ипак, најважнији плод ових књига, нагласио је архимандрит Рафаило, јесте да нас подстакну да се Светом Порфирију обратимо молитвом.
Онај који је још за земаљског живота имао толику молитвену слободу и силу, додао је, још већу слободу има сада, стојећи пред престолом Божјим. Зато је вернима препоручио да Светог Порфирија уврсте међу светитеље којима се редовно обраћају и да са поверењем траже његово заступништво.
Сабрање у манастиру Подмаине завршено је молитвеном жељом да нас молитве Светог Порфирија укрепе да останемо на путу Јеванђеља и удостојимо се вечног спасења.
Извор фотографија: YouTube канал манастира Подмаине
