Историјска и новозаветна сведочанства о Христу

„Историјска и новозаветна сведочанства о Христу“ доноси два значајна дела православне богословске литературе која, свако на свој начин, осветљавају историјску стварност и спасоносни смисао земаљског живота Господа Исуса Христа.

Прво дело, „Да ли је Христос постојао? Историјска сведочанства о Христу“, написао је један од најзначајнијих православних богослова XX века, протојереј Георгије Флоровски. Други, обимнији део књиге чини дело „Последњи земаљски дани Господа нашег Исуса Христа“, Светог Инокентија Херсонског, великог руског архијереја и духовног писца XIX века.

Заједничко питање које повезује оба дела јесте ко је Исус Христос и шта Његов долазак, страдање и Васкрсење значе за човека и читаву историју.

Да ли је Христос заиста постојао?

На ово питање протојереј Георгије Флоровски одговара полазећи од историјских извора, апостолске проповеди и сведочанстава првих векова хришћанства.

У време када су поједини аутори настојали да Исуса Христа представе као митску личност, а јеванђелске извештаје као накнадно створену религијску легенду, Флоровски је приступио питању историјског постојања Христовог пажљивим разматрањем сведочанстава.

Посебну пажњу посвећује апостолској проповеди као најранијем хришћанском сведочанству. Јеванђеља нису настала као произвољна прича о некој давној личности, већ су повезана са живим памћењем заједнице која је познавала Христове ученике и чувала сведочанство о Његовом животу, смрти и Васкрсењу.

Флоровски разматра и сведочанства нехришћанских писаца, укључујући јудејске и римске историјске изворе, као и сведочанства најранијих хришћанских писаца и учитеља Цркве.

При томе указује на важну разлику: у првим вековима хришћанства главни спор није био око тога да ли је Исус из Назарета постојао, већ око тога ко је Он заиста био. Спорови су се односили на Његову личност, учење, божанство и значај Његовог дела.

За Флоровског, међутим, Јеванђеље није само историјски документ. Оно јесте сведочанство о стварним догађајима, али истовремено говори о догађајима чији значај превазилази оквире обичне историје.

Хришћанска вера не почива на апстрактној идеји, него на Личности Исуса Христа. Зато питање Његовог историјског постојања није споредно, али се пуноћа јеванђелске истине не исцрпљује само доказивањем историјских чињеница.

Други део књиге, „Последњи земаљски дани Господа нашег Исуса Христа“ Светог Инокентија Херсонског, читаоца уводи у саме догађаје који стоје у средишту хришћанске вере.

Ослањајући се на јеванђелска сведочанства, Свети Инокентије подробно прати последње раздобље Христовог земаљског живота — од Његовог последњег пута у Јерусалим, васкрсења Лазара и свечаног уласка у Свети град, до Тајне вечере, молитве у Гетсиманском врту, издаје, суђења, Распећа, смрти и погребења.

Дело се одликује живим и непосредним приповедањем, али и настојањем да се јеванђелски догађаји разумеју у њиховим стварним историјским околностима.

Свети Инокентије обраћа пажњу на обичаје, верске прилике, односе међу различитим групама јудејског друштва и политичке околности у којима су се одиграли последњи дани Спаситељевог земаљског живота.

Тако се пред читаоцем постепено открива историјска позадина догађаја које Црква сваке године молитвено проживљава током Страсне седмице.

Ипак, средиште овог дела није само реконструкција прошлости, него разумевање Христове добровољне жртве и неизмерне љубави према човеку.

Зашто је Христос прихватио страдање? Како разумети Његову молитву у Гетсиманији, издају Јудину, одрицање Петрово и понашање људи који су присуствовали Његовом суђењу и Распећу?

Свети Инокентије не задржава се само на спољашњем току догађаја, већ настоји да читаоцу приближи њихову духовну и моралну дубину. У његовом излагању јеванђелска историја постаје и огледало човекове савести: у поступцима Христових ученика, Његових противника и савременика препознају се људски страх, слабост, неверност, покајање и могућност повратка Богу.

Нарочиту снагу имају странице посвећене Христовом страдању. Пред читаоцем се не налази само приказ неправедног суђења и распећа једног невиног човека, већ сведочанство о Богочовеку који слободно прихвата Крст ради спасења света.

У томе се открива и најдубља порука читавог зборника: историја Христовог земаљског живота не може се одвојити од тајне спасења које се кроз Њега дарује човеку.

Посебна вредност књиге лежи у томе што обједињује два различита, али међусобно допуњујућа приступа.

Георгије Флоровски помаже читаоцу да разуме историјску утемељеност новозаветног сведочанства и значај најраније хришћанске проповеди. Свети Инокентије Херсонски, полазећи од самих Јеванђеља, приближава догађаје Христовог страдања и њихов духовни смисао.

Зато је „Историјска и новозаветна сведочанства о Христу“ намењена свима који желе темељније да упознају јеванђелску историју, разумеју питање историјског постојања Исуса Христа и дубље проникну у догађаје Његових последњих земаљских дана.

Књига може бити нарочито драгоцена читаоцима које интересују православна апологетика, историја раног хришћанства, тумачење Новог Завета и богословље Христовог страдања, али и онима који желе да се за читање Јеванђеља или богослужења Страсне седмице припреме са више знања и пажње.

Њена порука није само да је Христос заиста живео у људској историји. Она подсећа да је Његов земаљски живот, а нарочито добровољно страдање на Крсту, средишњи догађај хришћанске вере — догађај који не припада само прошлости, већ се непосредно тиче свакога човека.