Дечанске и друге приче – епископ Алексеј (Богићевић), Радмила Мишев

Пред нама су записи и сјећања једне повијести о једном времену које тече, о збивањима која се уткивају у људске судбине, првенствено на распетим косовско-метохијским просторима, о личностима уграђеним у наше памћење, које нас оплемењују и чине саборним бићима. Којих тјелесно нема међу нама, а које су непролазно присутне као градитељска радост сретања у Христовој љубави, усађене како у вријеме које се њима овјековјечује. Тако и у светиње које су их освештале и обасјале вјечном свјетлошћу.

И у нас њима оплођене и с њима сједињене једном за свагда, неразоривим благодатним ткањем и везама.

Кроз ове једноставне и ненаметљиве „Дечанске и друге приче“, ти ликови васкрсавају у нама, обдарују нас собом и својим даровима, потврђујући да је човјек сабран у Богу бесмртно биће призвано да носи свој Крст, да дјела дјело Господње „до вечера“ – то јест до краја свога живота. Настављајући да га дјела и када „премине“, како овдје на земљи тако и тамо у Цараству Божијем, који је у нама и са нама, својим незалазним Вијеком.

Нарочито нас и лично милују и поново радују у овој књизи описани ликови уграђени у наше дане у животе Високих Дечана, Пећке Патријаршије, Манастира Девича…

Како заборавити лик о. Макарија?! Као студент проводио сам шездесетих година прошлог вијека своје љетње распусте у Дечанима.
Звао ме о. Макарије „Бата Ристо“. Дао ми послушање водича и библиотекара. Трудио сам се савјесно да сређујем манастирску библиотеку. Плод тог сређивања био је и проналазак рукописа „Исповијести“ велике подвижнице Стевке Ђурчевић (+1945), прогнанице из Враке код Скадра (1933/4.Г.) заједно са њеним духовним оцем Епископом скадарским Виктором Михаиловићем и око три стотине врачанских породица.

Одломци из ,,Исповијести“ ове ријетке подвижнице двадесетог вијека штампао је „Еванђелски неимар“ у Крњеву (1987.Г.); изашли су и као књига са житијем ове „јуродиве“ Христа ради дјевојке, последњег светог изданка благословеног Скадра града, престонице Светог Јована Владимира, Војислављевића, Немањићких савладара, до цара Душана…