Душекорисна књига о непрестаном причешћивању

Душекорисна књига о непрестаном пречишћавању Светим Христовим тајнама

• ГЛАВА 1 – О томе да је православним хришћанима неопходно често Причешћивање Божанским Телом и Крвљу нашега Господа
• ГЛАВА 2 – О томе да је корисно и спасоносно често Причешћивање Светим Тајнама
• ГЛАВА 3 – О томе да ако неко дуго чека да се причести чини себи велику штету

ОДГОВОРИ НА ПРИГОВОРЕ против непрестаног Причешћивања Светим Христовим Тајнама

• ПРИГОВОР 1: Постоје неки људи са великим страхопоштовањем, који не познајући Писмо, када виде неког хришћанина да се често причешћује почињу да га укоравају, говорећи да само свештеници могу то да раде. И ако ти хоћеш да се често причешћујеш онда и ти постани свештеник.
• ПРИГОВОР 2: Неки приговарају говорећи да се треба причешћивати једном у четрдесет дана и не чешће од тога
• ПРИГОВОР 3: Неки људи приговарајући говоре да је циљ с којим Свети Оци поучавају непрестаном Причешћивању тај да се потпуно не удаљимо од Присаједињења Божанским Тајнама. Ако се неко са великим страхом и са страхопоштовањем ретко причешћује и са великим страхопоштовањем приступа Тајнама, онда се он достојно причешћује
• ПРИГОВОР 4: Неки кажу да су се преподобна Марија Египћанка и многи други пустињаци и подвижници причестили само једном у току целог свог живота и то им није сметало да постану свети
  
• ПРИГОВОР 5: Неки приговарају говорећи да је Свето Причешће страшна ствар, и зато се од људи који се причешћују захтева свети живот, савршен и ангелски
  
• ПРИГОВОР 6: Неки по питању Божанског Причешћа наводе Причу: “Кад нађеш мед, једи колико ти је доста да не би наједавши га се избљувао га” (Приче 25, 16).
  
• ПРИГОВОР 7: Неки страхујући од атеизма називају јерес то када се неко непрекидно причешћује. Они кажу да су они који примају Крштење ван црквеног Предања јеретици, као и они који се непрекидно причешћују
  
• ПРИГОВОР 8: Неки приговарају и говоре: “Зар ти који се често причешћују немају страсти чревоугађања, сујете, смеха, празнословља и многа друга слична? Како се они без обзира на све то често причешћују?”
  
• ПРИГОВОР 9: У то време се причешћивала већина народа, а мањина није. Зато су божански оци и укоравали мањину да не би саблажњавала већину. Међутим данас када се не причешћује већина, сем неких малобројних, не треба да се причешћују ни ти малобројни да се не би правили изгреди у цркви и да се многи не би саблазнили
  
• ПРИГОВОР 10: Неки кажу да постоји правило које је записано у Часославу по коме хришћани треба да се причешћују три пута годишње
  
• ПРИГОВОР 11: Многи приговарају говорећи да пракса Причешћивања није догмат вере који би обавезно требало поштовати
  
• ПРИГОВОР 12: Неки се саблажњавају од тога што не могу да нас убеде својим речима (имајући у виду да постоји забрана на непрестано Причешћивање), и у своју одбрану наводе три закључка: прво, говоре, каноне и заповести држе архијереји; друго ми не треба да испитујемо то што нам говоре архијереји, већ треба само простодушно да их слушамо; и треће наводе Апостолску изреку “повинујте се учитељима вашим и будите покорни” (Јевр. 13, 17).
  
• ПРИГОВОР 13: Неки кажу: “Ево, ми испуњавамо заповест Господњу – причешћујемо се два или три пута годишње, и то је довољно за наше оправдање [на Страшном Суду]”