Евагрије понтски – Дела (I том)

Уместо предговора

Четврто столеће изнедрило је неке од најзначајнијих хришћанских писаца, мислилаца и богослова. То је било столеће у којем су сазвана и одржана прва два васељенска сабора, век у којем се хришћанство етаблирало као званична религија Римског царства и када је монашки покрет доживео свој први велики замах.

Све то је уједно и део богате сценографије на позорници животне приче аутора чији се списи у српском преводу налазе пред нама.

Неколико речи о рецепцији и преводу Евагријевих дела

Треба рећи, на концу, да је корпус Евагријевих дела, какав познајемо данас и који по први пут у комплетном преводу излази и пред нашег читаоца, и даље предмет научних расправа. Наиме, захваљујући осуди Петог васељенског сабора, која је поновљена и на неколико потоњих, неки Евагријеви списи су полако нестали из рукописног предања и до данас се нису сачували у грчком изворнику. Такав је, рецимо, случај са Стословима о Познању. Премда је познато да су све до позновизантијског раздобља сви Евагријеви списи циркулисали и читани на грчком, поједина дела су до нас дошла само у преводима, углавном на оријенталне језике, а пре свих сиријски. Осим сиријског, ту су и преводи на јерменски, арапски па чак и на стари етиопски језик – гиз.

Осим тога, нека од дела преписивана су и сачувана тако што су још у старини почели у рукописима да их скривају под именима неоспорно православних хришћанских аутора. Рад на откривању Евагријевог ауторства у случају дела која су у рукописној традицији приписана другим ауторима (попут Нила Анкирског)