Јединствена књига о и изграђивању правилног односа према Богу и према другима, заснована на поукама старца Пајсија Светогорца. Ово издање је у колору са илустрацијама драгог нам Серјоже Попова.
„Блаженопочившег старца Пајсија срела сам само једном у животу, нешто пре његовог путовања у вечност. Све што сам сазнала о његовом животу и његовим поукама, било је из књига. Читајући их, видела сам колико је Старац волео децу и саосећао са њима. „Бринем због деце, која су у опасности. Молим се Богу да их просветли.“ Веровао је да човеку одмалена треба помагати како би схватио најдубљи смисао живота: да се сједини са Богом и да се радује на прави начин. Сједињење човека са Богом је дар благодати Божје. Под њеним окриљем човек се не мора бојати ничега. Да бисмо се пак сјединили са Богом и да би наша молитва имала снагу, морамо се прво ослободити нашег великог ЈА. Старац је говорио да је егоизам највећа човекова мука, а да је стрпљивост истинска мудрост. Носилац егоизма је сам ђаво. Позитивна мисао је увек најделотворнији лек. Колико нам помаже позитивна мисао, не помаже нам ниједна друга вежба.
У једном изливу љубави према деци, и покушавајући да поједноставим оно што нам се увек чини тешким, написала сам ову бајку. Читајући је, и ми одрасли можда можемо, по Божјој благодати, да помогнемо себи, а потом и нашој деци и унуцима. јер, по Старчевом убеђењу, деца су чисте „касете“. Оно што виде од нас одраслих, то снимају. Јунаци из бајке су оличена стања људске душе и живота (Пркос, ведрана, Смирена и др).
Желим топло да се захвалим свима који су ме охрабривали да издам ову књигу, као и онима који су са много уживања радили на њој. Они су то радили не само из љубави према деци, већ и из поштовања према Старчевој успомени.
Овај мали пролог завршићу са неколико речи „Дедице“ – како смо уобичајили да називамо старца Пајсија: „Децо моја, ствари су једноставне. Ми их правимо тешкима. Чинимо што више можемо дела која су тешка ђаволу, а лака човеку! Најлакши начин да се спасемо јесте љубављу и стрпљењем. Зато увек носите у себи позитивне мисли како бисте осигурали душу.“
Нека нас прати његов благослов. Амин.“
Мирсини Вигопулу
                                    
	
Категорије
Православни романи
Духовна литература
Житија
Мемоари
Мисионарске књижице
Теологија и историја
Капитална издања
Култура
Све за цркву
Богослужбене књиге
Молитвеници
Црквено појање
По издавачима
Манастир Подмаине
Беседа
Бернар
Епархија нишка
Манастир Михољска превлака
Чвор
Епархија жичка
Свевиђе
Catena mundi
Књигралиште
По ауторима
Дела владике Николаја
Свети Јован Златоусти
Свети Максим Исповедник
Рафаил (Карелин), архимандрит
Андреј Ткачов, протојереј
О Достојевском
Свети старац Пајсије Светогорац
Лазар (Абашидзе), архимандрит
Дела патријарха Павла
Старац Тадеј Витовнички
Старац Емилијан Симонопетритски

				


				
				
				
				
				
				
				
				
 
 
 
 
					


