Увод из предговора
Драга децо, за време свог овоземаљског живота, наш Господ Исус Христос није написао ниједну књигу. Када је напунио тридесет година, изашао је да проповеда о царству небеском и три и по године непрестано је путовао и поучавао народ. Тек неколико година после Његове крсне смрти и славног Васкрсења, свети јеванђелиста Матеј је у својој књизи укратко описао живот и учење Сина Божијег и ту књигу је назвао Јеванђељем. Грчка именица „јеванђеље“ означава „радосну, благу вест“. Јеванђеље је блага вест о нашем спасењу од греха, ђавола и смрти а кроз веру у Исуса Христа.
Касније су свети апостоли Марко, Лука и Јован Богослов такође саставили своја Јеванђеља, делимично понављајући и допуњујући казивање светог апостола Матеја. Због тога се ова четворица апостола називају и јеванђелистима.
У књизи коју ви држите у рукама сва четири Јеванђеља обједињена су у јединственом приповедању, поједностављеном тако да и за вас буде приступачно.
За хришћанина је Јеванђеље најважнија света књига. У њој се открива да је наш Бог Пресвета Тројица, Отац, Син и Свети Дух. Отац небески је послао Свог љубљеног Сина да спасе грешно човечанство. Син Божији је за нас умро на крсту, а затим је васкрсао и свима верујућима подарио спасеље. Вера у Христа, међутим, мора се потврдити и делима. У Јеванђељу ћемо пронаћи и заповести Христове: уколико их будемо испуњавали, постаћемо чеда Божија и наследници царства небеског. Најважнија Спаситељева заповест јесте да љубимо Бога и ближњег.
Да бисмо побожно живели, непоходно је да познајемо и да волимо реч Божију-свето Јеванђеље. Као што је телу неопходан хлеб, тако је души неопходна реч Божија; као што је очима потребна светлост да би могле да виде, тако је и души неопходно јеванђелско учење, како би могла да узраста у добру и светости.