Окултна агресија

Избор текстова из књиге „Хришћанство и модернизам“

Постоје два вида магије, такозвана црна и такозвана бела магија. Такозвана црна магија је магија отвореног зла, магија уз помоћ које се циљано некоме наноси зло, било да је у питању болест, материјални губитак, па чак и смрт. Такозвана бела магија је исто тако зло, само што је скривено под маском добра. Али и у једном и у другом виду магије делују потпуно исте силе. У црној магији демон показује своје сопствено лице, а у белој се, по речима апостола Павла, претвара у анђела светлости (види, 2. Кор. 11, 14).

Коначан циљ и смисао човековог живота, живота хришћанина је богоопштење, прелазак у вечност. Бог је највећа вредност за хришћанина, а вечни је живот за њега превазилажење сопствене тварне ограничености, излазак из себе као из самоцентра ради укључивања у савршенство Божијег апсолутног постојања. Све је  остало за хришћанина од релативног значаја. Богатство, сиромаштво, здравље или болест само су услови у којима се формира његова личност за будући живот и зато кад нешто називамо добром или злом, чинимо то с тачке гледишта земаљских вредности. С тачке гледишта вечних вредности апсолутно богатство је само Бог, а једино реално зло је грех, отпадање од Бога.

У последње време постале су посебно честе појаве различитих феномена који личе на чудеса. Европу су буквално запљуснула окултна, пре свега индијска учења. Чак би се могло рећи да се Исток, мислим пре свега индокинеску област, на тај начин реваншира. Некад је Запад физички поробљавао Исток и претварао га у своју колонију, а данас је Исток почео да духовно поробљава Запад. Савремени окултни и мистички правци, који масовно долазе из југоисточних земаља, представљају вид духовне агресије. У Светом Писму се каже да ће антихрист у последње време демонстрирати своју силу кроз необична чудеса и да ће се појавити чудни феномени. Ти феномени ће бити нека врста подражавања чудесима Христовим и Његових светих ученика. Свети Василије Велики каже да је ђаво лишен стваралачке силе и да само може да опонаша и краде. Ђаво је лопов и краде оно што је наше. Он је попут мајмуна који покушава да опонаша Бога као што се мајмун труди да разним гримасима и скакутањем опонаша човека.