Последњи дани земаљског живота Исуса Христа

САДРЖАЈ

• Преглед земаљског живота Исуса Христа, Његових последњих дана на земљи — 5
• Последње путовање Исуса Христа из Галилеје у Јерусалим — 34
• Васкрсење Лазара и његове последице — 66
• Свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим, његов циљ и значење — 109
• Проклињање смокве и истеривање трговаца из храма — 135
• Синедрион упућује изасланике Исусу Христу у име свег народа — 148
• Посрамљивање јеврејских секти и разобличавање њихових порока пред народом — 167
• Завршетак јавног служења Исуса као Месије — 192
• Беседа с ученицима о судбини Јерусалима и последњим данима света — 207
• Поглед на испуњење пророчанстава о судбини Јерусалима, с напоменама о тумачењима пророшанстава о последњим данима света — 227
• Јуда издаје Исуса Христа — 247
• Прање ногу и Тајна вечера — 262
• Опроштајна беседа Исуса Христа с ученицима — 292
• Гетсимански подвиг Исуса Христа — 316
• Издаја — 337
• Исус Христос на суду првосвештеника и синедриона — 348
• Коначна пресуда синедриона против Исуса Христа — 369
• Судбина издајника — 376
• Исус Христос на суду код Пилата — 387
• Исус Христос на суду код Ирода — 406
• Поглед на суђење Исусу Христу — 447
• Распеће — 461
• Исус на крсту — 488
• Поглед на покајаног разбојника на крсту — 516
• Чудесна знамења и њихове последице — 526
• Последњи догађаји код Исусовог крста — 544
• Скидање с крста и погребење — 551
• Кустодија — 564

ПРЕГЛЕД ЗЕМАЉСКОГ ЖИВОТА ИСУСА ХРИСТА, ЊЕГОВИХ ПОСЛЕДЊИХ ДАНА НА ЗЕМЉИ

Три и по године свенародног служења Исуса Христа као Месије у јеврејском народу већ су у потпуности биле оправдале веома значајно предсказање праведног Симеона о Њему, које је изречено у време када је Он као тобожњи син Јосифа још као новорођенче био донет у Јерусалимски храм, да би био постављен пред Господа (Лк. 2, 22). Из дана у дан било је све очигледније да утеха Израиља не лежи само на устајање, већ и на пад многих у Израиљу – као предмет противречности, да би се откриле помисли многих срца (Лк. 2, 34-35). Божански Потомак Давида још увек се није показао као страшни владар, који је дошао да отреби гумно своје (израиљски народ), како би коров спалио огњем неугасивим (Мт. 3, 12); најбољи људи су у Њему видели само Агнеца Божијег, Који је узео на Себе грехове света (Јн. 1, 29), у свим Његовим беседама откривао се само кротки дах духа благодати. Међутим, корову одавно иструлелих страсти и овај небески дах је био несносан; оне су се саме подизале и летеле далеко од Вејача; исцељењу неисцељивих чланова јеврејског народа није помагао ни најблаготворнији балзам који је небески Човекољубац изливао на њихове ране (Лк. 10, 29-37).