Беседе у време Великог поста Светог Луке Кримског (Војно-Јасенецког)
Из Беседе на 35. недељу по Педесетници:
„Зар не слушамо на свакој Литургији: „Горе имајмо срца!?” Горе, то јест ка престолу Божијем, ка Небесима узнесимо срца наша! Јер срца и мисли се могу узнети ка Богу ако то пожелимо, ако у то уложимо велики напор, и то тако да се ослободимо правих стега свакодневног земаљског живота. Тада je могућно своје мисли усмерити високо, могућно jе усрдно читати Свето Писмо, одлази ти у храм Божији и тамо се учити како да свој дух горе узнесемо.
Знамо да jе било много праведних људи који су, посветивши се Богу, напуштали таштину овог света и духом се у непрекидној молитви узносили изнад земаљске свакодневице и који су до извесног степена постали слични у том смислу Самоме Господу Исусу Христу пошто су испуњавали заповест апостола Павла: „Мислите о ономе што je горе, а не што jе на земљи” (Кол 3, 2). То значи да и свако од нас може и треба да се брине о томе да не животари у земаљској прљавштини.”