Приповетка протојереја Арсенија Арсенијевића – Рептил
Оца Арсенија познајемо по многим талентима: као оснивача и члана групе „Пирг“, дугогодишњег старешину храма Светог Вазнесења Господњег у Београду и главног и одговорног уредника радија „Словољубве“. Таленат за писање испољио је како кроз прозу (књиге „Северни огањ“ и „Свет првих људи“) тако и кроз поезију и компоновање као аутор неколико запажених композиција и текстова песама групе Пирг. Као активни парох и старешина једног од централних храмова СПЦ у Београду, за преко 20 година сакупио је богато животно искуство и опитно делање у животу Цркве.
Захваљујући његовој иницијативи и благослову блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског г.Амфилохија, тадашњег Мјестобљуститеља патријарха српског, и дан-данас је храм Спасов у центру у Београда једина парохијска црква у којој се свакодневно служи Света литургија, осим у данима којима се по Типику она не служи у време Великог поста.
Приповетка Рептил, кратка по својој форми, садржајна, као исечак из живота главног јунака, чита се у даху.
Питке реченице, на моменте комедијалног наратива, ни једног момента не одступају од суштине: освестити себе и смисао свог постојања у овом свету. Главни јунак, посматрајући своју драматичну метаморфозу од човека до рептила и назад, суочава се са самим собом, светом око себе и тајанственим бићима која га окружују.
Одломак из приповетке „Рептил“:
„Елита је фалш у хармонији света. Онај који жели да се веже за посебну групу, не би ли себи осигурао живот, управо га губи заједно са онима за које се везао. Иако мисли да се осигурао, јер мисли да није сам, јер су ту неки значајни људи који ће њему гарантовати положај, удобност и све што он жели, он заправо постаје усамљенији него икада. Оголивши се од љубави, он не схвата да нема ништа. Ти људи њему нису браћа, нити је он њима брат. Претварају се у друштво рептила који ће кад-тад изјести један другог.„