Ана Григорјевна је имала 20 година кад је почела да ради као стенографкиња код великог писца. Убрзо је планула љубав између ње и Достојевског који је тада имао 42 године и био удовац. У својим мемоарима Ана открива како јој се удварао велики писац, које препреке су имали да савладају одмах после венчања, како се носила са његовим пргавим пасторком и целом четом фамилије коју је издржавао Достојевски.
„Никада до сада нисам помишљала да напишем своје успомене. Да не кажем да сам била свесна да уопште немам књижевног талента, читавог живота предано сам се трудила да објавим дела свог славног мужа да готово нисам имала времена да се позабавим другим пословима који би сачували успомене на њега …“