У овом, седмом тому, налазе се Беседе на Постање (1-41).
ПРОСЛОВ ЗЛАТОУСОВОМ ТУМАЧЕЊУ КЊИГЕ ПОСТАЊА
Дух Свети, Који је надахнуо Пророка Мојсија после Откривења му на гори Синају да опише стварање света, надахнуо је и Свете Оце Цркве да назначе Књигу Постања да се чита на богослужењу у почетку Свете Четрдесетнице, тј. Великог Поста, који нас уводи у велику у свеспасоносну Тајну – Догађај Христовог Страдања и Васкрсења. Овим су Свети Оци хтели да укажу на истину: да Христов Домострој спасења човека и света, који врхуни у Христовом Страдању на Крсту и Васкрсењу из мртвих, представља новотворење старога света, пресаздавање = препорођење Старога Адама у новог човека у Христу, старог огреховљеног рода људскога у Нови Народ Божији који је Црква, Дом Божији, Тело Христово, Заједница Духа Светога…