Из предговора Охридском прологу Светог Јустина Новог Ћелијског (1962.)
“Откако је Србског рода, није било мудрије, и Богомудрије, Србске књиге од Охридског Пролога Владике Николаја. И зато: ни бесмртније, ни важније српске књиге. И кроза све то: ни корисније, јер је од вечне користи за Србскога човека и његова обадва живота у обадва света.
Охридски Пролог је Србско Еванђеље, вечно Србско Еванђеље. У њему је све што увек треба Србској души у обадва света, све што надживљује наше земаљске смрти, све што савлађује и умртвљује наше грехе, и страсти. (…) Ето, то је Охридски пролог, то Српско Еванђеље. (…) Охридски пролог најнужнији приручник – свети приручник, најнужнији требник – свети требник свакој српској души, и души васцеле земаљске Србије која насељује и небеску Србију.”