„Своје успомене писао сам без уверења да су потребне било коме; живот сваког човека исувише је личан, али он свагда може нешто рећи другима. Његова тајна је – јединство и непоновљивост човекове личности. Од малих ногу човек носи у себи ту непоновљивост као образ вишег света. Удаљеност од светлости спушта нас до стандардности и безличности, а макар мало приближавање светлости открива у свакоме непоновљива, свима неопходна својства живота. Од тих својстава ствара се Царство Божије у човеку. Ми га носимо у себи и свакоме се оно открива у најбољим тренуцима. Али, то Царство никога не приморава на своју љубав. Оно је као молитва на коју човека није могуће принудити.“
архиепископ Јован (Шаховској)

Категорије
Православни романи
Духовна литература
Житија
Мемоари
Мисионарске књижице
Теологија и историја
Капитална издања
Култура
Све за цркву
Богослужбене књиге
Молитвеници
Црквено појање
По издавачима
Манастир Подмаине
Беседа
Бернар
Епархија нишка
Манастир Михољска превлака
Чвор
Епархија жичка
Свевиђе
Catena mundi
Књигралиште
По ауторима
Дела владике Николаја
Свети Јован Златоусти
Свети Максим Исповедник
Рафаил (Карелин), архимандрит
Андреј Ткачов, протојереј
О Достојевском
Свети старац Пајсије Светогорац
Лазар (Абашидзе), архимандрит
Дела патријарха Павла
Старац Тадеј Витовнички
Старац Емилијан Симонопетритски










