Од руског издавача
Књига коју сте управо отворили вероватно је најнеобичнија и најнеочекиванија од свих које су се током последње деценије издавале у руским православним издавачким кућама. У поднаслову је названа Записи из келије, и, жаргонски гледано, понајвише је управо таква. Међутим, по унутрашњем садржају, она је толико личног и, истовремено, искреног и отвореног карактера, да понекад више личи на исповест, и зато се чини да њен назив – Мучење љубави – максимално тачно изражава њену унутрашњу суштину. У њој се под танким покровом речи не крију толико расуђивање и мисао, колико живо осећање, бол срца, зној, сузе и крв…
Истрошио се овај свет
После исповести браће напокон сам дошао у своју келију. Унаоколо је шума. Све је ушушкано у густу таму; већ одавно је пала ноћ. Обитељ је негде доле, у околини нема живе душе и само киша, киша. Моја мајушна кућица се изгубила међу мокрим жбуњем и високом травом, у овим бесконачним млазевима кише, као чамчић који је са свих страна окружен водом, која удара по крову, по зидовима, бије у стакла. Али, унутра је суво и топло; мутно, невесело светли керозинска лампа са задимљеним стаклом, у углу с иконама гори кандило и овом малом простору придаје значај и смисао…