Један од најплодоноснијих и најчитанијих писаца нашег доба свакако је архимандрит Рафаил (Карелин). О томе сведоче и огромни тиражи његових књига које читају не само верници, него и они који су тек крочили на пут вере. У ред водећих писаца сврстава га и особени стил.
Претходна књига оца Рафаила “Умеће умирања или уметност живљења” веома је оригинална и по много чему изузетна. За кратко време доживела је неколико издања. Но, већ се појавило ново дело оца Рафаила, али ново не само по садржају, него и по форми. Реч је о разговорима духовника с посетиоцима, с људима којима покушава да помогне на њиховом духовном путу.
На самом почетку напомињемо да ни духовник ни његови посетиоци нису измишљени ликови. Духовник је саâм отац Рафаил, а посетиоци су људи с којима је разговарао о различитим аспектима њиховог духовног живота. Међу њима су и једна старија дама, иначе племкиња, која је у Цркву ушла тек у зрелим годинама и која је искрено тежила ка духовном савршенству, затим њен пријатељ, теософ и по пореклу и по опредељењу, чија судбина и за самог аутора остаје загонетка, слично књизи из које су истргнуте последње странице. Међу посетиоцима је и један интелектуалац, иначе богоборац, који се изгубио у лавиринту противречности сопственог ума, као и хришћанин који се бави јогом или јогин који за себе мисли да је хришћанин и који је узнемирен због могуће еколошке катастрофе, али и један искушеник који је због гордости и самољубља напустио свој манастир, као и једна жена која уопште није схватала колико је себична у односу на свог духовног оца због чега јој и није било јасно зашто ју је удаљио од себе.
Сви ти људи, који су долазили код духовника, били су веома различити по карактеру, а и судбине су им биле веома различите. Али оно што је заједничко за све њих јесте њихово настојање да пронађу истину. Сви они на том путу праве разне грешке, муче се и пате због њих, али не одустају од трагања за истином.