Беседе о Символу Вера

„Беседе о символу вере“ Светог Августина Ипонског доносе српском читаоцу седам значајних ранохришћанских текстова посвећених тумачењу основних истина хришћанске вере. Књига обухвата Августинов спис „О вери и символу“ и шест беседа насталих у различитим раздобљима његовог свештеничког и епископског служења, као и обимну богословску студију презвитера др Александра Милојкова.

У средишту књиге налази се питање шта хришћанин заиста исповеда када изговара Символ вере — и како то исповедање треба да обликује његов живот.

За Светог Августина Символ вере није само кратак преглед хришћанског учења, нити скуп богословских формула које треба научити напамет. Он је сажети израз вере Цркве, духовни темељ који верник прима, чува, разумева и сведочи својим животом.

Августин је о овим истинама говорио у времену када је Црква настојала да јасно изрази своје веровање и одговори на различита погрешна учења. Његове беседе зато нису настале само из потребе за теолошком расправом, већ пре свега из пастирске бриге да људи који приступају крштењу разумеју веру коју примају.

Вера за Августина није само ствар разума, него и срца. Она захтева човеково унутрашње прихватање истине, њено јавно исповедање и труд да се живот усклади са оним што се верује.

Кроз тумачење појединих делова Символа вере Свети Августин говори о Богу Оцу као Творцу свега видљивог и невидљивог, о Исусу Христу као вечном Сину Божијем, о тајни Оваплоћења, Христовом страдању, Васкрсењу и Вазнесењу, о Духу Светоме, Цркви, опроштењу грехова и васкрсењу мртвих.

Посебно место има тајна Свете Тројице — исповедање једног Бога у три Личности: Оца, Сина и Светога Духа. Августин настоји да покаже како хришћанска вера истовремено исповеда јединство Божије и стварну различитост божанских Личности, не сводећи ту тајну на категорије уобичајеног људског искуства.

Учење о Христу такође је неодвојиво од питања човековог спасења. Августин објашњава зашто је Син Божији постао човек и какво значење Његово Оваплоћење има за обновљење људске природе. Пут спасења открива се као пут смирења: човек који се гордошћу удаљио од Бога позван је да се Богу врати кроз Христа, Који је ради нас примио људску природу.

Овакво тумачење показује да догматске истине нису удаљене од духовног живота. Оне говоре о самом темељу човековог постојања, о његовом односу према Богу, смислу Христовог доласка у свет и нади у вечни живот.

Посебну вредност књизи даје њен други, истраживачки део.

Презвитер др Александар Милојков, који је Августинове текстове превео са латинског, приредио је опсежну студију „Свети Августин као тумач Символа вере – Од презвитерских и епископских беседа до De Trinitate“.

У њој се Августиново богословље разматра у контексту његовог духовног и интелектуалног развоја, нарочито у односу на учење о Светој Тројици, стварању света, Христовом божанству и човештву и исхођењу Светога Духа.

Студија се бави и једним важним питањем савремене православне теологије: како правилно разумети богословско наслеђе Светог Августина и у којој мери су каснија тумачења верно представила његову мисао.

Св. Августин се у православној богословској литератури често помиње у вези са развојем западног хришћанског учења, али су многи његови списи српским читаоцима остали недовољно доступни. Зато је један од главних циљева овог издања да омогући непосредан сусрет са његовим делима, уместо ослањања искључиво на туђе оцене и полемике.

У књизи су објављене и две рецензије, протојереја-ставрофора проф. др Дарка Ђога и презвитера проф. др Александра Ђаковца. Њихови осврти показују значај овог издања, али и различите богословске нагласке у разумевању Августиновог наслеђа.

Тако читалац добија не само превод изворних светоотачких текстова него и могућност да се упозна са савременом православном расправом о њиховом значењу.

„Беседе о символу вере“ намењене су читаоцима који желе дубље да разумеју хришћанско вероучење, као и свештеницима, богословима, студентима теологије и свима који се интересују за Свете Оце, патристику и историју богословске мисли.

Ова књига није само сведочанство о томе како је један велики Отац Цркве пре више од шеснаест векова тумачио хришћанску веру. Она подстиче и савременог читаоца да се запита колико заиста разуме оно што свакодневно исповеда и да ли се његова вера задржава на речима или постаје темељ целокупног живота.