Символ вере – Тумачење Никејско-цариградског Символа вере

„Символ вере – Тумачење Никејско-цариградског Символа вере“ Мирка Ђ. Томасовића представља опсежно православно тумачење основних истина хришћанске вере сабраних у Никејско-цариградском Символу вере.

Символ вере изговара се на богослужењима, при Крштењу и у личном молитвеном животу, али његове кратке и прецизне реченице у себи садрже готово читаво догматско предање Цркве.

Шта заправо исповедамо када кажемо: „Верујем у једнога Бога“? Шта значи да је Син Божији „једносуштан Оцу“? Како разумети Оваплоћење, Распеће и Васкрсење Христово, веру у Духа Светога, једну, свету, саборну и апостолску Цркву, Крштење, васкрсење мртвих и живот будућег века?

Мирко Томасовић овим питањима приступа ослањајући се пре свега на Свето Писмо, Свето Предање, учење Светих Отаца и богослужбено искуство Православне Цркве.

За аутора Символ вере није накнадно створена збирка теолошких формула. Он представља сажето исповедање оне вере коју је Црква примила од Христа и Апостола, чувала у свом Предању и, суочавајући се са различитим погрешним учењима, јасно формулисала на Васељенским саборима.

Зато књига најпре враћа читаоца у време пре Никејског и Цариградског сабора.

Посебно поглавље посвећено је древним Символима вере — Римске, Кесаријске, Антиохијске и Јерусалимске Цркве, као и старом Символу сачуваном на папирусу Der-Balizeh. На тај начин читалац може да види да исповедање вере није настало одједном, већ да има дубоке корене у најранијем животу Цркве.

Ти древни Символи били су тесно повезани са Крштењем. Онај ко је приступао Цркви најпре је био поучаван истинама вере, а затим их је исповедао пре примања Свете Тајне.

Отуда Символ вере има не само догматски него и крштењски, литургијски и црквени карактер.

Томасовић посебно наглашава да Символ изражава заједничку веру древне Цркве, њено заједничко богослужење и заједнички начин хришћанског живота. Он, дакле, није само текст који одређује шта хришћанин треба да мисли, већ и сведочанство о томе коме припада, у кога верује и какав је живот на који је позван.

У том смислу Символ вере постаје својеврсни духовни путоказ.

Његове речи чувају хришћанску мисао од произвољног тумачења Бога, Христа и спасења, али истовремено упућују ка дубљем познању вере.

Аутор зато не раздваја богословље од живота Цркве.

Истина о Богу не може се свести само на интелектуално знање. Томасовић, следујући светоотачком предању, наглашава да се истинско богопознање не стиче људским умовањем само по себи, већ животом у Духу Светоме и заједницом са Богом.

Тако књига показује да догмат није хладна формула, већ израз живог искуства Цркве.

У тумачењу Никејско-цариградског Символа вере пред читаоцем се постепено отвара целина православног учења.

Символ има тријадолошки карактер, јер исповеда Оца, Сина и Светога Духа; христолошки, јер сведочи ко је Исус Христос и шта је учинио ради нашег спасења; еклисиолошки, јер говори о Цркви; и сотириолошки, јер читаво исповедање вере води ка питању човековог спасења и живота у заједници са Богом.

Зато се иза кратких речи Символа вере налазе нека од најдубљих питања хришћанства: ко је Бог, шта значи да је свет створен, ко је Христос, зашто је постао човек, у чему је смисао Крста и Васкрсења, ко је Дух Свети, шта је Црква и чему се човек нада после смрти.

Посебна вредност ове књиге јесте у обиљу светоотачких и библијских извора.

Томасовић не износи само сопствена објашњења, већ непрестано упућује читаоца на сведочанство Светог Писма и Светих Отаца — Светог Иринеја Лионског, Атанасија Великог, Кирила Јерусалимског, Григорија Богослова, Василија Великог, Григорија Паламе и многих других.

На тај начин читање Символа вере постаје и сусрет са ширим светоотачким предањем Цркве.

Књига доноси и обимну библиографију, као и додатак „Истина Цркве је Богочовечанско Ја“, који додатно осветљава ауторово разумевање Цркве и хришћанске истине.

„Символ вере“ није кратак катихизис нити књига која само једноставним речима препричава дванаест чланова вере. Реч је о озбиљној и темељној богословској студији, намењеној читаоцима који желе да дубље разумеју оно што Црква исповеда.

Ипак, њена тема није намењена само богословима.

Сваки православни хришћанин изговара речи Символа вере, али управо због њихове познатости постоји опасност да их изговарамо механички, а да се ретко запитамо шта све оне значе.

Ова књига позива читаоца да Символ вере поново открије као живо исповедање Цркве — сажетак православне вере, сведочанство о Богу и путоказ за хришћански живот.