Јединствена књига о и изграђивању правилног односа према Богу и према другима, заснована на поукама старца Пајсија Светогорца. Ово издање је у колору са илустрацијама драгог нам Серјоже Попова.
„Блаженопочившег старца Пајсија срела сам само једном у животу, нешто пре његовог путовања у вечност. Све што сам сазнала о његовом животу и његовим поукама, било је из књига. Читајући их, видела сам колико је Старац волео децу и саосећао са њима. „Бринем због деце, која су у опасности. Молим се Богу да их просветли.“ Веровао је да човеку одмалена треба помагати како би схватио најдубљи смисао живота: да се сједини са Богом и да се радује на прави начин. Сједињење човека са Богом је дар благодати Божје. Под њеним окриљем човек се не мора бојати ничега. Да бисмо се пак сјединили са Богом и да би наша молитва имала снагу, морамо се прво ослободити нашег великог ЈА. Старац је говорио да је егоизам највећа човекова мука, а да је стрпљивост истинска мудрост. Носилац егоизма је сам ђаво. Позитивна мисао је увек најделотворнији лек. Колико нам помаже позитивна мисао, не помаже нам ниједна друга вежба.
У једном изливу љубави према деци, и покушавајући да поједноставим оно што нам се увек чини тешким, написала сам ову бајку. Читајући је, и ми одрасли можда можемо, по Божјој благодати, да помогнемо себи, а потом и нашој деци и унуцима. јер, по Старчевом убеђењу, деца су чисте „касете“. Оно што виде од нас одраслих, то снимају. Јунаци из бајке су оличена стања људске душе и живота (Пркос, ведрана, Смирена и др).
Желим топло да се захвалим свима који су ме охрабривали да издам ову књигу, као и онима који су са много уживања радили на њој. Они су то радили не само из љубави према деци, већ и из поштовања према Старчевој успомени.
Овај мали пролог завршићу са неколико речи „Дедице“ – како смо уобичајили да називамо старца Пајсија: „Децо моја, ствари су једноставне. Ми их правимо тешкима. Чинимо што више можемо дела која су тешка ђаволу, а лака човеку! Најлакши начин да се спасемо јесте љубављу и стрпљењем. Зато увек носите у себи позитивне мисли како бисте осигурали душу.“
Нека нас прати његов благослов. Амин.“
Мирсини Вигопулу