Седмоднев

Како су дани у седмици добили називе и коме су посвећени. Недеља у хришћанској традицији први дан седмице и значи нерадан дан, дан када се не ради, не дела.

Седмодневни период називао се „седмицом“, а саму недељу су назвали даном одмора, „неделања“.

Дани који следе после дана одмора, добили су своја имена по редоследу: први после недеље – понедељак, други – уторак, среда, је средина недеље, четврти – четвртак, пети, петак.

Одакле потичу имена дана код Словена и зашто их данашња недеља има баш седам?

Словенска седмица има дугу историју и традицију. Занимљиво је да сви словенски народи за седми дан, тј. недељу, користе реч истог порекла, а једино је Руси зову воскресеније.

Од давнина је код Руса име „недеља“ означавало седмицу (седам дана), а недељни дан настао од „не-радни“,“не-делатни“ је седми, слободни дан. Такође је вероватно да се старословенска „недеља“ првобитно састојала од пет дана, док је седмодневна установљена касније.

Код хришц́ана одговоре на ова питања даје Стари завет, одакле постаје јасно да је време седмодневне структуре установио Бог. Као што је познато, према библијском предању: први дан стварања створена је светлост у другом – вода и небески свод, трец́ег земља, мора и биљни свет, у четвртом светло и звезде, у петом животињски свет, шестог је створен човек и наређено му је да се размножава, седми дан је посвећен одмору.

У древној Русији, био је познат појам о времену у недељама, по седам дана у свакој. Отуда је староруско име „недеље“ седмица. За разлику од многих древних календара, у којима су дани у недељи именовани именама планета посвец́ених античким боговима, то древноруски дани седмице одражавају њихов редни положај у односу на „недеље“, па је тако названа „недеља“ (од „не делати“, не радити, и био дан одмора).