Љубав Земљу чини рајем

САДРЖАЈ

• Љубав земљу чини рајем — 5
• Непрестано призивати име Господње с осећањем благодарности и стајања пред Њим — 33
• Нека ваша љубав једне према другој побеђује све што се дешава — 37
• Како монах прославља Христа. Беседа на постригу — 47
• Како сазнати вољу Божију? — 64
• Како се исцелити од увређености? — 73
• Колико љубави дајеш, толико и примаш — 102
• Ми имамо Богу да благодаримо за сваки минут — 117
• Молитва – слатки плод Великог поста — 125
• Монаштво – живот у другачијем координатном систему — 150
• Монах живи за вечност. Важне црте монашког живота према поукама архимандрита Софронија (Сахарова) — 168
• Монаштво је уподобљење Христу. О одрицању од света — 174
• Заволимо молитву! — 192
• Златни век руског монаштва: прошлост или будућност? — 199
• О уроку. Постоје ли уроци? — 207
• О усменој молитви — 214
• „Појте Богу нашем, појте!” — 233
• Попуњавање сестринства. Од чега то зависи? — 242
• Послушање као главна врлина у монашком животу — 249
• Послушник и старац у наше дане — 266
• Само љубављу исцељује се човек — 272
• Срце – гусле на којима свира Бог — 281
• Тајна општења између игумана и монаха — 293
• „Царство Божије је унутар вас”. Хришћански лик и небеско заступништво светог благоверног великог кнеза Александра Невског — 303
• Најлепша на свету музика или Блажени милостиви — 313

ЉУБАВ ЗЕМЉУ ЧИНИ РАЈЕМ

Данас ћемо мало попричати о љубави према ближњем – осећању које може испунити смислом и радошћу сваки трен нашег постојања и за нас учинити духовним догађајем било коју свакодневну ситуацију.

Присетимо се случајева из живота светих и подвижника: како су они осећали љубав према ближњима. Ево шта прича старац Силуан:

„Једанпут на Пасху ишао сам са вечерње у Покровској саборној цркви у моју воденицу, и на путу је стајао један радник. Када сам му се приближио, замолио ме да му дам јаје. Нисам га имао, вратио сам се у манастир, узео код свог духовника два јаја, а једно од њих дао сам раднику. Он каже: Нас је двојица. Дао сам му и друго, а када сам отишао од њега, од жалости према јадном народу заплакао сам, било ми је жао целе васељене и сваке твари.

Други пут, такође на Пасху, ишао сам из главне манастирске порте у нову, Преображенски блок, и видим – трчи ми у сусрет малени дечак, четворогодишњак, радосна лица – благодат Божија весели децу. Имао сам код себе јаје и дао сам га дечаку. Обрадовао се и потрчао оцу да покаже свој поклончић. Због ове ситнице примио сам од Бога велику радост и заволео сам свако створење Божије, а Дух Божији чуо се у души. Долазећи себи, од жалости према свету с плачем сам се молио Богу. О, Душе Свети, обитавај увек у нама; с Тобом нам је добро“.