Љубите непријатеље своје – Св. владика Николај

„Љубите непријатеље своје“ Светог владике Николаја Охридског и Жичког доноси три одабране беседе из његових чувених „Омилија“, посвећене једним од најважнијих и најзахтевнијих јеванђелских поука: љубави према непријатељима, правилном коришћењу дарова које нам је Бог поверио и истрајности у вери и молитви.

Кроз тумачење Христових речи, јеванђелске приче о талантима и сусрета Господа са женом Хананејком, Свети владика Николај показује да хришћанска вера није само прихватање одређених истина, већ позив на промену срца и читавог начина живота.

У средишту прве беседе налази се једна од најтежих Христових заповести: „Љубите непријатеље своје“.

Како волети човека који нас је увредио, повредио или нам учинио неправду? Зар није довољно да му не узвратимо злом?

Владика Николај објашњава да хришћанско милосрђе иде даље од обичног сажаљења, људске правичности и уздржавања од освете. Оно подразумева делатну љубав, спремност на праштање и искрено настојање да се зло не умножава новим злом.

Нарочито је снажна његова мисао да милосрђе није врлина која чека, већ врлина која прва наступа.

Човек не треба да чека да други према њему покажу доброту како би и сам постао добар. Бог непрестано излива Своју милост на људе, па је и хришћанин позван да чини добро не очекујући награду или узвраћање.

Отуда владика поставља необично, али важно питање: уместо да непрестано размишљамо колико људи сматрамо својим непријатељима, зар не би требало најпре да се запитамо да ли смо ми некоме постали непријатељи?

Истинска победа над непријатељством почиње у сопственом срцу.

Друга беседа, „Праведност неједнакости“, посвећена је Христовој причи о талантима.

У њој Свети владика Николај разматра зашто људи не добијају исте дарове, способности и животне могућности, као и шта Бог очекује од свакога од нас.

Полазећи од јеванђелске приче о слугама којима је господар поверио различит број таланата, он показује да се вредност човека не мери богатством, положајем, угледом или спољашњим успехом.

Важно је шта човек чини са оним што му је поверено.

Дарови Божији нису дати да бисмо их сакрили, занемарили или употребљавали само за себе, већ да бисмо их умножавали кроз труд, врлину и служење ближњима.

Владика тако усмерава пажњу са спољашњих разлика међу људима на њихово унутрашње духовно богатство. Уместо зависти и поређења са другима, хришћанин је позван да препозна сопствену одговорност и да не пропусти прилику за добро.

Трећа беседа, „Јеванђеље о истрајности у вери и молитви“, говори о жени Хананејки која долази Христу молећи Га да исцели њену кћер.

Њен сусрет са Господом постаје пример велике вере, смирења, мајчинске љубави и истрајне молитве.

Шта се дешава када се молимо, а одговор као да изостаје?

Зашто понекад морамо дуго да чекамо, трпимо и настављамо да се надамо и онда када нам се чини да наше молитве нису услишене?

Кроз пример жене Хананејке владика Николај показује да истинска вера није само тренутно одушевљење или нада у брзо испуњење наших жеља. Она подразумева постојаност, поверење у Бога и спремност да се молитва не напусти ни пред искушењима.

Управо таква вера даје човеку снагу да савлада страх, сумњу и малодушност.

Иако су ове три беседе посвећене различитим јеванђелским догађајима, повезује их једна заједничка порука: хришћански живот тражи делатну љубав, одговорност за примљене дарове и непоколебљиво поверење у Бога.

Свети владика Николај познат је по свом снажном, сликовитом и непосредном начину тумачења Светог Писма. Његове беседе не остају на објашњавању јеванђелских стихова, већ непрестано постављају читаоца пред питање како те речи применити у сопственом животу.

Кроз поређења из свакодневице, духовна размишљања и непосредне поуке он показује колико су Христове заповести важне за односе међу људима, породични живот, личну борбу са страстима и духовно узрастање.

„Љубите непријатеље своје“ је књижица која подстиче на преиспитивање сопственог срца.

Да ли смо спремни да први опростимо? Да ли умножавамо дарове које смо примили? Да ли истрајавамо у молитви када нас снађу невоље?

Ово издање Манастира Жиче припада библиотеци „Српски златоуст“ и доноси три заокружене беседе које се могу читати појединачно, али и као целина.

Књижица је намењена свима који желе да се дубље упознају са тумачењем Јеванђеља Светог владике Николаја, али и читаоцима који траже кратко, садржајно духовно штиво о љубави, милосрђу, праштању, хришћанској одговорности и снази истрајне молитве.