Говорити и писати о Митрополиту Скопском Јосифу (Цвијовићу; 1878 – 3. јули 1957), тако великом човеку, јерарху Српске Цркве и великом паћенику, није нимало лако. Но, са свешћу о одговорности нашој пред Богом, историјом, нашим народом и нашом живом Црквом, потребно је рећи макар нешто од онога што знамо, што смо чули и дознали проучавајући документа у архиви Српске Патријаршије и слушајући од очевидаца и учесника у животу Цркве и Народа током предратне Југославије, током окупације и послератне, несрећне, такође Југославије. Дужни смо да кажемо истину колико је нама људима то могуће.
Митрополит Јосиф је одавно пред Лицем Божијим и чврсто верујемо да је на суду Непристрасног и Нелицемерног Вечног Судије ушао у рајска насеља, са толиким другим, њему и нама савременим, српским страдалницима, јерарсима, свештеницима, монасима и верницима и многим другим људима…