Молитвена песмарица „Појте Богу нашему, појте…“

Уводна реч

Молитвена песма или, тачније, молитва у облику песме стара је вероватно исто толико колико и вера у Бога, а то значи колико и само човечанство. Нема живе религије ни религијске заједнице без молитвеног песништва, а оно, опет, веома често представља цвет песничког стваралаштва у многим кулутурама и народима. Колико Је православно хришћанство истинитије и узвишеније од религија овога света, толико је и његова химнографија (богослужбено песништво) и њоме надахнута молитвена поезија животика и духовно аутентичнија, а најчешће и по уметничким мерилима одговарајуће изразита.

Позив старозаветног пророка-песника: ”Појте Богу нашему, појте…” (Пс. 46.6) оснажен је и доведен до своје пуноће у драгоценом упутству новозаветног апостола-песника: ”Реч Христова нека обитава у вама богато, у свакој мудрости учите и уразумљујте себе: псалмима и славопојима и песмама духовним, у благодати певајући Господу у срцима својим”. (Кол. ?,16) Међу дивним духовним плодовима и цветовима који су током векова родили и процветали у градини литургијског и народног молитвено-доксологијског песништва православне хришћанске васељене, своје скромно, али часно место заузима, свакако, и појање, а затим и певање, Господу ‘славопојима и песмама духовним’ на српском језику.

Молитвена песмарица коју, драги читаоче, држиш у рукама, представља скромну, али не и безвредну збирку духовних, молитвених песама, насталих у српском народу било од безимених побожних нэродних песника било из срца и пера познатих духовника (Владика Ииколај) или песника (ЧикаЈова Змај и други). У збирку су унете управо оне песме молитвене које су, по суду приређивача, највећма надахнуте богослужбеном поезијом Православие Цркве, па су, самим тим. и духовно корисне, богословски беспрекорне, библијски и светоотачки утемељене, слободне од занесењаштва и сладуњавог сентименталног пренемагања, а певају се, или се могу певати, мелодијама блиским литургијским напевима, без претенциозности и нарцисоидности световне музике.

Ова Песмарица садржи неколико мањих духовних и песничких целина. Почиње, из суштинских разлога, малим молитентом, славским тропарима (свечаним црквеним песмама у част светих који се славе као крсно име) и псалмима Даоидовим, а наставља се кроз божићне песме, песме о вери и животу у Цркви, светосавске песме, покајне и васкршње песме, песме у част светих који се слове нао крсно име, песме о личностима и догађајима из Светог Писма, видовданске и духовнородољубиве песме.

Прикладне су за певање о великим празницима и свечаностима наше свете Цркве, приликом дељења антидора (нафоре) народу после свете Литургије, за време трпезе љубави о храмовним, манастирским и породичним славама, у оквиру божићних, светосавских, видовданских и друтих празничних пригодних програма или приредби, као и у другим погодним приликама.

Писац ове уводне речи није сэгласан са новијом праксом која се ту и тамо јавља, а сходно којој ове молитвене песме могу или чак треба да замене причасне псалме или причасне стихове, дакле оне, типиком Цркве прописане псалме или стихове који се поју док се свештенство и верни народ причешћују светим Христовим Тајнама, Јер, време потребно за свето Причешће није неки духовно празан или неутралан ‘интермецо’ у којем се noje или лева било шта да би се избегла тишина: напротив, тада се поју библијски и литургијски текстови који, у тумачењу Православие Цркве, указују причасницима на светињу и спасоносни значај светога Причешћа. Ни најлепша духовна песма, ако нема евхаристијски и светопричасни смисао, не може послужити као причастан, а поготову не могу у ту сврху послужити, као што гдекад бива, адогматске, ‘општерелигијски’ интониране песме, песме без духовне боје, укуса и мириса и потпуно световне, па, има случајева, и нехришћанске песме, којима не помаже ни отужно ‘србовање’, присутно у њима као замена за одсутни духовни квалитет.

На крају. после ове напомене о употреби духовних песама из наше невелике збирке, остaje нам још само пријатна обавеза да је свесрдно препоручимо нашим парохијским свештеницима, 6ратствима и сестринствима наших манастира и нашим верницима. То, ево, и чинимо, призивајући благослов Божји на све који се потрудише око припреме и штампања ове Песмарице, као и на све којима она послужи на усвајање речи Христове, мудрости, духовног разума и благодати док и њеним речима буду певали Господу у срцима својим (ср. Кол.5.16). Амин.

Епископ бачки Иријеј (Буловић)