Не бој се, кћери!

Садржај

• Увод — 5
• Да ли жена има душу? — 7
• Отворимо Јеванђеље — 13
• Срце верује у чуда — 20
• О православним вештицама — 27
• Исцеди себе покајањем — 36
• Бежи из Египта — 43
• У рај се може ући само с другима — 48
• Направити колут напред, само зарад аплауза — 53
• Иза зидина — 58
• Треба се чувати фалсификата — 63
• Мој, само мој — 70
• У кући се крије разбојник! — 80
• Infirmior vaza — 87
• Нек’ је горе, само да је другојаче — 95
• Скажи, мнѣ, Господи, пут — 102
• По црвени цветић — 111
• Јуче, данас и заувек — 119

Увод

Свако је морао приметити апсолутну већину жена у нашим храмовима. Ипак, ако се по календару упореди број светаца оба пола открива се однос отприлике 1:8 — мушкараца има осам пута више! Зар се ова вапијућа чињеница заправо не објашњава тиме што добијајући од Бога највећи дар — веру, ми касније скрећемо с правог пута не трудећи се да спознамо једну просту ствар — женски начин живота се битно разликује од мушког и стога је наш пут ка спасењу по нечему такође другачији и оптерећен само нашем полу својственим грешкама и греховима.

Рад који је пред вама не претендује на доследно излагање православног учења о женском питању; овде ћете наћи само понеко зрнце искуства, чешће негативног, једноставна сведочанства савременица, размишљања која се заснивају на дружењу са себи сличнима, а већином, авај, на самопосматрању. Подвижницу, која јуриша на „Добротољубље“ неће привући, а тако и треба да буде, ниво аутора који мери по себи и тежи ка томе да избегне теоретска излагања и поучне цитате. Неподвижници сувопарно испитивање туђих порока без напетог сижеа оно такође није потребно. Међутим, ако се нека грешница ненадано осмехне и охрабри: „Јао! Па, нисам само ја оваква наказа!“ — хвала Богу, наш труд неће бити узалудан.

Да ли жена има душу?

Ако Кинеза питате колико има деце, он ће вам набројати само дечаке.
(Из Вајнингера)

Женском психологијом, као и другим озбиљним проблемима човечанства, бавили су се углавном мушкарци. Немогуће је имати увид у све што је написано, али је веома занимљиво понешто прочитати, нарочито ако се има на уму онај древни подвижник који је плаћао људима да га псују. Јарост Шопенхауера, Хартмана и других, мање познатих философа, који без милости бичују женске пороке и нехотице изазива подозрење и мисао да су они, сироти, много тога претрпели у личном животу.

Ништа слично се не запажа код жена, осим понечег сувишног, што понекад допуштају себи у жару полемике. Феминисткиње се ипак залажу за борбу против полне дискриминације, а не против мушкараца и њихових порока. Женомрштво које испливава из најдубљих недара мушке психологије просто се не може објаснити ничим другим осим потребом да се за наш рачун компензује њихова сопствена неспособност. Савремени истраживач наводи следеће узроке овог распрострањеног синдрома као што је неразумевање: црно-бели стандарди оцењивања типа: паметан–глуп, добар–зао, леп–вредан, некако не могу да се примене на жене; страх од губитка слободе, издаје или казне — психоанализа јесте слика мушке логике: ако те је мама отерала у ћошак, значи све жене су — фуј!; затим тактика предупређивања ударца — кад човек ружи другог, његове погрешке као да остају у сенци; трагање за објектом који треба пребити — формулише се: „Шерше ла фам! Није ваљда мушкарац сам крив за лични и светски неред!“; на крају, банално властољубље — притом се жудња за тим да човек буде главни уопште не доводи у равнотежу с адекватном одговорношћу — и још много тога другог; свега 17 тачака.

Нешто о амбицијама „укротитеља“

У некада изузетно читаној и недавно поново издатој књизи „Пол и карактер“ Курт Вајнингер с научном непобитношћу доказује одсуство душе, интелекта и савести код жене… она није у стању да размишља, аморална је… живи несвесно… Све ово је закључио у двадесет трећој години живота и убрзо извршио самоубиство. Његове биолошке концепције, које су навеле на самоубиство неколицину образованих нервозних девојака уплашених злобном пресудом, родиле су се под утицајем у то време модерних светогрдних парадокса Ничеа, који је претендовао — не без поетске сузе, која гарантује успех код хуманиста и естета — да свргне хришћанство.