Догађа се да човек много пута дође на исповест и да се сваки пут каје за један те исти грех. Он се заиста искрено каје, али просто нема снаге да тај грех не понавља, нити је довољно одлучан у томе. Господ му шаље Своју помоћ управо због тог кајања и истрајности.
Неки човек упорно је долазио у цркву, падао на колена пред Спаситељевом иконом и горко се кајао због тешког греха који је стално понављао. Душа му је до те мере била измучена да је једног дана рекао: „Господе, уморио сам се од тог греха и никад га више нећу поновити. Позивам Те да будеш сведок на Страшном суду да у мом животу од данас неће постојата тај грех.“ Након тога изашао је из цркве и после извесног времена поново пао у исти тај грех. Поново је дошао у цркву, клекнуо и горко се покајао због свог пада. У том положају, ту испред иконе је умро. Светом Амфилохију је било откривено да је Господ помилиовао тог човека. Ђаво је упитао Господа: „Како можеш да га помилујеш? Зар Ти није много пута обећао да више неће понављати грех, зар те није и самога позвао да будеш сведок и зар те није сваки пут обмануо?“ На то му је Бог одговорио: „Ако си га ти као човекомрзац, након његовог обраћања мени, толико пута примио назад, како онда ја да га не примим?“ – Игуман Нектарије (Морозов)

Категорије
Православни романи
Духовна литература
Житија
Мемоари
Мисионарске књижице
Теологија и историја
Капитална издања
Култура
Све за цркву
Богослужбене књиге
Молитвеници
Црквено појање
По издавачима
Манастир Подмаине
Беседа
Бернар
Епархија нишка
Манастир Михољска превлака
Чвор
Епархија жичка
Свевиђе
Catena mundi
Књигралиште
По ауторима
Дела владике Николаја
Свети Јован Златоусти
Свети Максим Исповедник
Рафаил (Карелин), архимандрит
Андреј Ткачов, протојереј
О Достојевском
Свети старац Пајсије Светогорац
Лазар (Абашидзе), архимандрит
Дела патријарха Павла
Старац Тадеј Витовнички
Старац Емилијан Симонопетритски









