Острошки молитвеник

САДРЖАЈ

• Како се молити Богу — 4

СВАКОДНЕВНО МОЛИТВЕНО ПРАВИЛО

• Молитве јутарње — 9
• Молитве вечерње — 27
• Кратко молитвено правило Светог Серафима Саровског — 52
• Молитвено правило о Васкрсу — 57

МОЛИТВЕ ЗА РАЗНЕ ПОТРЕБЕ

• Молитве у току дана – разне — 61
• МОЛИТВЕ ПРИЈЕ И ПОСЛИЈЕ СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА
• Молитвено правило пред Свето Причешће — 91
• Молитве послије Светог Причешћа — 129

МОЛИТВЕ ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ И ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ

• Акатист Исусу Преслаткоме — 135
• Акатист Пресветој Богородици Благовештенски — 157
• Молбени канон Пресветој Богородици који се чита у свакој муци душевној и невољи, састав монаха Теостирикта — 181

МОЛИТВЕ СРПСКИМ СВЕТИТЕЉИМА

• Акатист Светом Василију Острошком — 203
• Молитва Светом Василију Острошком — 221
• Молитве Светом Сави — 223
• Молитва Светом великомученику кнезу Лазару — 226
• Молитва Светом краљу Стефану Дечанском — 230
• Молитва Светом Петру Цетињском — 232
• Молитве Преподобној матери нашој Петки — 235
• Молитва свенародног покајања Светог Николаја Жичког — 238

ПОМЕНИК СА МОЛИТВАМА ЗА УМРЛЕ И УПОКОЈЕНЕ

• Поменик — 243
• Канон молбени Господу Исусу Христу и Пречистој Богородици, Мајци Господњој, при разлучењу душе од тела — 254

КАКО СЕ МОЛИТИ БОГУ?

Молити се Богу значи приступати Му као најрођенијем, као Оцу који нас љуби и кога љубимо. И управо тако, као син или кћер који оца љубе и поштују са трепетом, треба разговарати са Богом, не само ријечима и мислима, но и свим срцем својим и свом душом својом.

Разговарајући са Богом у молитви, ми Га или прослављамо или Му благодаримо за сва Његова доброчинства којима нема броја – за то што нас је створио и чува живот наш и спасава нас од непријатеља душа наших, од ђавола, и од пропасти коју нам овај кроз наше сопствене гријехе спрема – или, пак, умољавамо Господа за помоћ у нашим нуждама, како душевним тако и тјелесним, молимо Га за себе и за све оне које љубимо.

Будући, пак, да знамо да је наша молитва нејака и да обично није небески пламена, са вјером која и „горе премјешта”, ми се у њој обраћамо и Светим Угодницима Божијим, особито Пресветој Богомајци, милостивој Заступници рода хришћанскога, умољавајући их да се они моле за нас пред Богом.

У исти мах, ми се знаменујемо крсним знаком, зато што вјерујемо да је Господ Исус Христос Својим Крстом побиједио ђавола и спасио нас од вјечне смрти.

Закрштавајући се православно, са три прста, широко и не брзајући, од чела до трбуха и од десног до лијевог рамена (и просветљујући тиме и ум, и срце, и вољу, и дух и душу и тијело), треба да држимо у уму да је Крст, за нас хришћане, светиња спасења, и да се зато њиме треба знаменовати са пуном духовном пажњом и усрђем.

По Уставу наше Цркве Православне, сваки хришћанин треба да се моли код куће ујутру и увече, прије и послије сваког обједа и сваког дјела, и по могућству, када год се може у току дана.

Молити се треба са духовном сабраношћу, чувајући се од блудње мисли и стварања ликова у својој уобразиљи, са пуном свијешћу да се стоји и ходи у присуству Бога Живога, који милостиво види наше срце и чује сваку нашу ријеч и мисао.