Поуке и савети (други део)

Патријарх српски Павле (1914-2009) остаће запамћен у српском народу, како у оном православном, тако и у мање православном по својој дубокој хришћанској духовности којом је зрачио целог свог дугог живота.

Природно интелигентан, високообразован (не само теолошки образован), патријарх Павле је водио узоран монашки живот (замонашио се 1948. године у овчарско- кабларском манастиру Благовештење) до своје кончине у дубокој старости 2009. године. Строг према другима, али најпре према себи, није претеривао ни у чему, излазио је свима у сусрет мудрим саветима протканим искричавом духовитошћу, која је пленила све са којим је долазио у ближи додир.

Световно име патријарха Павла је Гојко Стојчевић – име Павле добио је у Манастиру Благовештењу, где се замонашио 1948. године.

За епископа рашко-призренског изабран је 1957. године. У својој епархији је градио нове цркве и обнављао старе. Као епископ рашко-призренски сведочио је у Уједињеним нацијама пред многобројним државницима о страдању српског народа на Косову и Метохији.

На челу Српске православне цркве, патријарх Павле је био од 1. децембра 1990. до 15. новембра 2009. Његов претходник је био патријарх српски Герман, а наследник актуелни патријарх Иринеј.

Патријарх Павле је остао упамћен као скроман човек. Свуда где је могао, ишао је пешке. Кад није могао пешке, ишао је градским превозом. Сам је правио своје ципеле.