Патријарх Павле је био поглавар Српске Цркве у најтеже дане нашег народа, изложеног „рату Вол Стрита против Византије“, како је то дефинисао један западни новинар. Ипак, упркос свему, он је остао човек међу људима Небеске Србије, достојан наших светих предака, светилник за потомке.
Тајна живота патријарха Павла била је у његовом крајњем смирењу. Живећи у доба кад су се Срби, што због својих греха, што због мржње безбожне Империје, нашли на удару зла, он је својим животом показао шта значе речи Светог апосотола Павла о сили Божјој која се открива у немоћи.