Смиље – Јован Јовановић Змај

„Смиље“ Јована Јовановића Змаја је богато илустрован избор песама за децу који, поред најпознатијих Чика-Јовиних стихова, открива и једну данас мање истицану страну његовог стваралаштва — песме прожете вером у Бога, љубављу према породици, ближњима, природи и отаџбини.

Јован Јовановић Змај је песник уз чије су стихове одрастале генерације деце. Његове песме памте се по лакоћи, мелодичности, хумору и изузетном разумевању дечјег света, али се у њима често налази и нешто више: ненаметљива поука о доброти, раду, поштењу, милосрђу, захвалности и вери.

Управо те вредности налазе се у средишту избора „Смиље“.

Књига је приређена тако да буде блиска деци предшколског и млађег школског узраста. Приликом избора песама мерило је била шестогодишња девојчица Смиљана, кћи приређивача Злате Попов, па су у збирку ушли стихови који су разумљиви и приступачни управо том узрасту.

Назив „Смиље“ има и лепу везу са самим песником: Змајева најмлађа ћерка звала се Смиљка.

Кроз песме деца сусрећу различите стране свакодневног живота: породицу, родитеље, браћу и сестре, рад и вредноћу, животиње, годишња доба, природу, школу, игру и дечју радозналост.

Али у избору важно место имају и песме о Христу, молитви, Божићу, Васкрсу, слави и поверењу у Бога.

Тако се већ на почетку сусрећу песме „Христос и деца“, „Срце дечје“, „Анђео доброг детета“ и „Анђео“, а затим следе божићни стихови, песме о молитви и Божијој вољи, „Ратарева молитва“, као и васкршње песме. Књига тиме духовне теме не издваја од живота детета, већ их природно смешта међу песме о породици, природи, раду и игри.

Змајева поука ретко звучи као сувопарно моралисање.

Дете кроз стих открива зашто треба помоћи потребитом, поштовати старије, бити вредан, говорити истину, бринути о другима и радовати се свету који га окружује.

У садржају се зато једна поред друге налазе песме као што су „Моле се Богу“, „Обед у кући сиромашне удовице“, „Смиловање“, „Рад и ред“, „Гладног нахрани“, „Добри суседи“, али и добро познате шаљиве и разигране песме о деци и животињама.

Збирка тако не представља само избор „озбиљних“ духовних стихова. Она задржава оно због чега деца воле Чика Јову — радост, хумор, игру, животиње, природу и топлину породичног живота.

Посебно место заузимају Божић и Васкрс. Песме „Иде Божић, иде“, „Малој деци на Божић“, „Божић, Божић бата“, „Васкрс, звони на јутрење!“ и „Пролеће и Ускрс“ приближавају најмлађима празничну радост језиком који им је близак и лако памтљив.

Књига је и визуелно осмишљена за децу.

Богато је илустрована, а приређивач посебно истиче да су илустрације разиграних облика и живих боја, при чему се ослањају на израз православног иконописа. Природа, животиње и деца представљени су у светлом, ведром ликовном свету који најмлађе ненаметљиво упознаје и са визуелним језиком православне иконе.

Да би Змајев језик остао разумљив данашњој деци, архаизми и мање познате речи објашњени су у фуснотама. Тако се старије речи не избацују и не поједностављују, већ деца добијају прилику да их науче и сачувају од заборава.

На крају књиге налази се и кратка, илустрована белешка о Јовану Јовановићу Змају, његовом животу, породици и стваралаштву.

„Смиље“ је зато више од још једног избора познатих Змајевих песама.

То је пажљиво приређена књига за породично читање која спаја најлепше особине Чика-Јовине поезије — ведрину, нежност, хумор и разумевање дечје душе — са песмама које дете уче благодарности, молитви, милосрђу, раду, љубави према ближњима и своме народу.

Књига је намењена деци, родитељима, бакама и декама, учитељима и вероучитељима, а нарочито је погодна за заједничко читање, учење песама напамет и прве сусрете најмлађих са поезијом Јована Јовановића Змаја.