Света блажена Матрона Московска

Књига „Света Блажена Матрона Московска“ доноси обиман избор текстова о животу, духовним даровима и поукама једне од најпоштованијих руских светитељки XX века. На једном месту сабрани су житије Свете Матроне Московске, акатист, сведочанства о чудима и молитвеној помоћи, њене поуке и савети, као и молитве.

Матрона Димитријевна Никонова рођена је 1881. године у селу Себино у Тулској губернији, у сиромашној и побожној сељачкој породици. Рођена је слепа, без развијених очију, а житије већ њено рођење повезује са необичним сном њене мајке Наталије, која је пре порођаја видела белу птицу људског лица затворених очију. Тај сан је, према житијном предању, утицао на мајчину одлуку да дете ипак задржи у породици.

Од најранијег детињства Матрона је била везана за храм и молитву. Житије сведочи да су се још у њеним раним годинама испољили дар духовног расуђивања, прозорљивости и молитвене помоћи болеснима и невољнима. Већ са седам или осам година људи из околних села почели су да долазе у дом Никонових тражећи молитву, савет и утеху.

У седамнаестој години Матрона је изгубила могућност да хода и остатак живота провела је непокретна. Ипак, управо у таквим околностима наставила је да прима велики број људи. Њено житије приказује живот испуњен телесним страдањем, али и непрестаном молитвом, трпљењем, служењем ближњима и поверењем у Промисао Божији.

Посебан део њеног живота везан је за Москву, у коју је дошла у време када је Црква у Совјетском Савезу пролазила кроз тешка гоњења. Живећи без сопственог дома и прелазећи из једног стана у други, Матрона је наставила да прима људе који су јој долазили са породичним проблемима, болестима, губитком посла, тугом, страхом и различитим животним недоумицама.

Књига подробно говори о духовном виду Матроне Московске. Иако телесним очима није могла да види, житијна сведочанства описују је као особу којој су биле познате невоље, помисли и духовно стање људи који су јој долазили. У књизи су забележена и бројна казивања о њеним предвиђањима, међу којима су догађаји из породичног живота, несреће, пожари, друштвена превирања и прогони Цркве.

При томе, живот Свете Матроне није представљен као прича о необичним даровима ради њих самих. Основна тема њеног живота јесте вера у Бога и молитвена помоћ човеку. Људе који су јој долазили упућивала је на покајање, молитву, Свете Тајне и исправљање сопственог живота.

Одељак „Чуда Свете Блажене Матроне Московске“ доноси казивања и сведочанства о људима који су јој се обраћали током њеног живота и добијали помоћ. Књига преноси приче о исцељењима, утеси у невољама, предсказаним опасностима и другим догађајима који се у црквеном и народном предању везују за њене молитве.

Међу питањима и невољама са којима су људи долазили Матрони помињу се:

• телесне и душевне болести;
• породични проблеми и брачне невоље;
• губитак посла и материјалне тешкоће;
• одлуке о браку, промени места живота или запослења;
• страхови, туга и различите животне кризе;
• духовне недоумице и питања вере;
• опасности, несреће и тешке историјске околности.

Посебно користан део књиге носи наслов „Упутства, помоћ и предвиђања Свете Матроне“. У њему су сабране кратке поуке које јој предање приписује и које показују на шта је усмеравала људе који су тражили њен савет.

Матрона је учила да човек пре свега треба да гледа сопствене грехе, а не да осуђује ближње. Говорила је о потреби љубави, праштања, стрпљења и помагања старима, болеснима и немоћнима. Саветовала је редован молитвени живот, крсни знак, исповест и причешће и упозоравала да духовни живот не треба претварати у непрестано тражење необичних знакова, прозорљиваца и чудесних доживљаја.

Занимљиве су и њене поуке о болести и лечењу. Иако је сама читав живот носила тежак телесни крст, није саветовала одбацивање лечења. Тело је, према речима које јој се приписују, дом који је Бог дао души и о њему треба водити рачуна. У житијном тексту се зато истовремено говори о молитви, Причешћу и духовном животу, али и о потреби да болестан човек потражи лечење.

Матрона је такође упозоравала људе да се не обраћају врачарима, гатарима и различитим „исцелитељима“, већ да се ослањају на Бога, молитву и живот у Цркви. У њеним поукама често се појављују теме чувања вере, покајања, борбе против осуђивања, трпљења невоља и прихватања Крста.

Засебно поглавље представља Акатист Светој Блаженој Матрони Московској, тако да се књига може користити не само за упознавање њеног живота већ и као молитвено штиво. На крају књиге налазе се и молитве Светој Матрони.

Света Матрона упокојила се 2. маја 1952. године. Њени земни остаци пренети су 1998. године у Покровски женски манастир у Москви, где се њене мошти и данас налазе. Године 1999. прослављена је као местночтована светитељка Московске епархије, а 2004. године њено поштовање проширено је на целу Руску Православну Цркву.

Књига је стога више од кратког житија. Њених 136 страна обухвата неколико различитих целина:

• Предговор;
• Житије Свете Блажене Матроне Московске;
• Акатист Светој Блаженој Матрони Московској;
• Чуда и сведочанства о молитвеној помоћи;
• упутства, поуке, помоћ и предвиђања Свете Матроне;
• молитве.

Ово издање може бити нарочито корисно онима који желе да сазнају ко је била Света Матрона Московска, како је живела, због чега је народ поштује, какве су биле њене поуке и зашто јој се православни верници молитвено обраћају. Читалац у истој књизи добија и животопис светитељке и молитвене текстове, али и велики број прича и сведочанстава која показују како се њено поштовање развијало током живота и после упокојења.