Вапијући глас

Избор текстова из књиге „Како породици вратити изгубљену радост“.

Одасвуда можемо чути ораторе како говоре о миру, али њихова прича је заправо лаж и гнусно лицемерство. Ово је тако честа, саблажњујућа појава у савременом цивилизованом свету. Око нас се одвија рат, и то непрекидан и окрутан рат у којем нема примирја и којем нема краја, у којем нема ни победника ни поражених. Постоје само џелати и њихове жртве!

део из књиге:
О ЛЕГАЛИЗАЦИЈИ АБОРТУСА

Говоре нам да је неопходна легализација абортуса код узраста 13-14 година, и то без обзира колика је трудноћа, јер ће те девојчице ионако тајно извршити абортус, а то се онда обично врши у неодговарајућим условима и без професионалног знања, што угрожава њихов живот. Као прво, почећемо од једне мале примедбе: а зашто не видимо други начин бриге о животу и здрављу жене, осим кроз легализацију абортуса, и зашто се та брига не би испољила кроз заштиту материнства, а не кроз његово уништавање? Кад би центри за здравствену заштиту заиста били забринути за здравље жене, они би предложили беспалтне порођаје, а не убиство плода (наравно, мислимо на бесплатне порођаје у правом смислу те речи). Као друго, уопште не постоје безопасни абортуси. Хируршка интервенција у тој области оставља тешке последице у виду предиспозиције за рак и неплодност, а често има смртни исход чак и у стерилним условима, а да и не говоримо о неизбежним психичким траумама.

Убеђују нас да ће жена која се одлучила на абортус то ионако учинити. То би ваљда требало да значи да не треба да се боримо против злочина, него да га потпомажемо, да уз помоћ закона и друштвеног мнења стварамо повољну атмосферу за убиства деце? Зашто онда у том случају не бисмо озаконили продају и растурање дроге? У том смислу можемо навести много аргумената. Например, без обзира на све забране наркомани ће наставити да се венски дрогирају. Да би задовољили своју страст, која прелази у навику и болест, они ће се одати криминалу, извлачиће новац од родитеља, или ће почети да своју децу лишавају средстава за живот и на тај начин ће наркобизнис чинити још богатијим. Зар онда не би било боље да у градовима и селима отворимо специјалне центре у којима ће лекари у стерилним условима убризгавати наркотике, како се наркомани не би заразили вирусом сиде и постали његови преносиоци? Значи, треба ученицима делити дрогу како не би крали новац за њену куповину и објашњавати им коју дозу треба да узимају у односу на своју телесну тежину, јер деца ће то ионако негде на улици кроз праксу научити и притом могу умрети од превелике дозе. Треба деци помоћи и у њихове вене професионално убацити оптималну количину отрова. Уопште узев, треба створити “културни ад” на земљи како би се избегао “стихијски ад”…