Житија – Српска средњовековна трилогија – књига I

Садржај

• I – Житије св. Симеона Мироточивог (Стефана Немање) од Светог Саве – страна 9
• II – Житије св. Симеона Мироточивог (Стефана Немање) од Светог Краља Стефана Првовенчаног – страна 36
• III – Житије светога Саве од Теодосија Монаха – страна 87

Преузето из књиге: Старе српске биографије, превео Миливоје Башић,
издање Српске Књижевне Задруге, 1924. год., коло XXVII

Предговор

Данас се у српском народу мало зна о нашим најсветијим, пре свега духовним, а онда и државотворним родитељима, Светом Симеону Мироточивом (Стефану Немањи) и Светом Равноапостолном Сави, учитељу пута који води у живот вечни и првом архиепископу српском. Можемо рећи да су нам деца и омладина духовно „осакаћена“ незнањем пуноте делања поменутих српских Светих богоугодника. Прославе Светог Саве у школама, медијима и државним институцијама често не говоре о ономе што су Свети Сава и његов Свети отац стварно били — православни хришћани у свој пуноћи тих речи: људи окренути Богу; вечном и непролазном животу, Царству Небеском, Цркви, људи дубоко морални, чисти, молитвени, људи великог подвига. Њихова духовна дела, морална начела, као и задужбине и дан данас су након 800 година најлепши украс српског рода.

Двеста година владавине Светих Немањића је златно доба српске историје. Од Светог Немање до Светог мученика Цара Уроша већину владара је Бог прославио кроз Свете мошти и чудотворењем истих благодаћу Духа Светог.

Читајући житија осталих Светих Немањића, на много места налазимо како они траже узор у Светом Симеону и Светом Сави и често у одсудним моментима за српске земље (у биткама и сл.) призивају молитвено заступништво Божијих угодника Светог Саве и Светог Симеона пред Творцем и Мајком Божјом. Зашто и данас такви духовни великани не би били узор у сваком смислу? Имамо ли ми Срби боље и веће узоре?

Култ Светог Саве и Симеона је заиста велики широм васељене, а посебно у руском роду. Цару Ивану Силном је добро било познато његово српско владарско порекло (може се прочитати о томе у књизи „Истина о Ивану Грозном“ од двојице аутора — Вјачеслава Мањагина и мр Дејана Танића). Због тога је наложио да се у Архангелском саборном храму у московском Кремљу насликају (поред Михаила Палеолога, који је Цариград ослободио од Латина 1261. године, а од којег такође води порекло) и Свети Симеон и Свети Сава Српски и Свети великомученик Лазар Косовски. Чак је и Свети Сава у овом храму два пута насликан, иако се сви остали светитељи појављују на овим фрескама само по једном. У царској Русији је било веома развијено поштовање и Светог великомученика српског кнеза Лазара који је живот свој положио за праву веру на Косову Пољу, због чега је истицан као пример за угледање свима у православном царству.

Године 1924. Српска књижевна задруга је објавила књигу под насловом „Старе српске биографије“ која садржи први превод са разних старих српских рукописа на савремени српски језик, у којој су три житија: Житије Светог Симеона од Светог Саве, Житије Светог Симеона од Светог краља Стефана Првовенчаног и Житије Светог Саве од монаха Теодосија. Житија је превео професор старословенског језика на Богословском факултету у Београду Миливоје Башић.

Архаично изражавање преводиоца Миливоја Башића, средњовековни стил писања и поредак у реченици дочаравају дух времена у којем су живели Свети Симеон и Свети Сава. Корист од објављивања ове књиге је и та што нас повезује са говором Србаља с краја 19. и почетком 20. века.

Ако Бог да, нека народно читање ових житија призове молитвено заступништво Светог Симеона Мироточивог и Светог Саве за српски народ пред престолом Господа нашег и Сина Божијег Исуса Христа, коме нека је слава са Оцем и Духом Светим у векове векова. Амин.

Приређивач

Помену Господе Мирослава, Зорана, Марка и монахињу Теодору, који се потрудише да ова књига угледа светлост дана.

Спаси Господи и помилуј приложнике за штампање ове књиге Љубивоја и Станицу Јаковљевић из Кабине Луке, Небојшу, Драгану, Константина и Нину Филиповић из Ваљева, братство и парохијане храма Св. Стефана у Сиднеју.

О Светом Богојављењу,
лета Господњег 2016.