Жена у Старом Завету

САДРЖАЈ

• Предговор — 5
• ГЛАВА I – Жене из патријархалног периода — 7
• ГЛАВА II – Карактер жене патријархалног периода — 54
• ГЛАВА III – Жене из националног периода под законом — 71
• ГЛАВА IV – Морал жене у националном периоду под законом — 195

ПРЕДГОВОР

У целокупној Библијској Историји на известан начин као да ишчезавају околности које се односе на жену; библијска жена остаје у сенци, издвајајући се само по двема очигледним чињеницама, које се налазе на двема крајњим границама Свештене Историје: то је пад у грех који се десио Евиним кривицом и спасење посредством Богомајке. Наравно, ове две чињенице не представљају само два фрагментарна факта у историји Божанског Откровења: оне су повезане одређеним карикама. Почевши од наше прародитељке Еве, која је одмах након пада у грех добила наду да ће у свом семену погазити главу змије-кушача, жена је поред мушкарца стално учествовала у животу Божијег народа и имала је важан значај за њега, док он напокон из своје средине није изнедрио Пречисту Дјеву као најчистији сасуд за Богочовека.

Издвајање из свеукупне Библијске Историје околности, које се тичу саме жене, ради стицања јасније представе и боље оцене значаја жене у Искупљењу и препороду људског рода – чему је служио народ Божји – представља циљ засебне историје библијске жене као такве.

Други циљ који она може имати јесте чисто васпитни. Ако се Свештена Историја полаже у темељ нашег народног васпитања, историја библијске жене, између осталог, може имати важан васпитни значај за наше жене, на чије образовање је данас усмерена посебна пажња. Историја постепеног припремања идеала жене, који представља Богомајка и који ће остати свагдашњи идеал жене, даје оне принципе који треба да буду стављени у темељ хришћанског васпитања и који ће моћи да одреде њен положај и значај у животу хришћанских друштава и народа.

Приликом излагања историје старозаветне жене, осим Библије, користимо научна топографска и археолошка истраживања, која у потпуности потврђују веродостојност библијских казивања и често дају за њих важне допуне и објашњења.

Наводећи руски текст Библије користимо преводе које имамо под руком: Синодални (претходни) – Петокњижја; превод архимандрита Макарија, који је општампан уз часопис „Православни преглед“; превод професора Гуљева – историјских књига; превод с јеврејског на француски и енглески језик. Сваки пут наводимо о којем тачно преводу је реч.