Извод из Беседа о статуама
„Беше у Антиохији, онај на (реци) Оронту, неки презвитер по имену Јован, родом од Евпатрида, животом – добар, а беседом и силом убеђивања страшан, (човек) који је надилазио (све) говорнике око себе, као што је и Ливаније Сиријац посведочио. Јер кад је намеравао скончати, и кад га присталице питаху ко да буде уместо њега (на челу његове реторске школе), говори се да је казао : Јован – да нам га хришћани нису отели“. Овим речима је црквени историчар Созомен започео своју причу о Јовану Златоустом. Дабоме, не случајно истичући у први план силу и убеђујућу моћ његове беседе и наводећи детаљ који се, иначе, само код њега од старих писаца може наћи – да је чувени антиохијски ретор Ливаније, учитељ Јованов у реторици, пожелео да управо Јована види као свог наследника…
- Двадесет једна беседа о статуама.
- Две беседе кaтихуменима.
- Три беседе о немоћи ђавола.
- Девет беседа о покајању.
- Две празничне беседе.
- Три беседе о Јудином издајству.
- Пет беседа о Крсту и разбојнику.
- Две беседе о Светој Педесетници.