Први пут у једној књизи – непознати, родољубиви текстови великог српског писца! Откријте заборављени део наслеђа великог српског комедиографа и хумористичара!
Српски Пијемонт је књига после које ћете другачије гледати на Нушића и његове комедије, али и на златно доба Србије 1903–1912.
- Шта је Нушић писао о уједињењу Срба?
- Шта је за њега представљало Косово?
- Шта је Нушић писао о смислу и симболу Видовдана?
- Нушић као окружни начелник у Јужној Србији
- Нушић као критичар наших националних слабости
А5 формат, мек повез са клапнама, 243 стране
Књигом Српски Пијемонт желели смо да исправимо велику неправду према Браниславу Нушићу. Писац Сумњивог лица и Госпође министарке најбоље године свог живота посветио је великог идеји српског ослобођења и уједињења. О томе се, међутим, мало зна. Зато је главна намена ове књиге да прикаже овог класика српске књижевности као родољубивог аутора и јавног радника.
О текстовима из књиге Српски Пијемонт
Књига обухвата неколико врста текстова. У првом поглављу су Нушићеви новински чланци, интервјуи, беседе или пригодни говори поводом различитих националних празника. Такође, ту су говори над одром његових пријатеља. У свим тим наступима јасно се истиче Нушићев патриотски занос и сагледавање српства у његовом интегралном виду. Посебно се истиче текст по коме је и књига добила име, „Српски Пијемонт”.
У другом поглављу сабрани су Нушићеви приповедни текстови о Косову и Метохији, укључујући и веома упечатљиве одломке из романа Деветсто петнаеста. Из овог избора се јасно види да је света српска земља била у жижи његовог интересовања деценијама.
Након поглавља о Косову и Метохији, сабрани су радови различитог типа везани за кратко службовање Бранислава Нушића на месту окружног начелника у Битољу. У град у којем је боравио као млади дипломата, Нушић је поново дошао са српском војском 1912. године, да би успоставио основе цивилне власти. И о томе се врло мало зна изван стручних кругова.
Нушићеви мемоарски текстови, који обухватају период од владавине кнеза Михаила Обреновића па до Првог светског рата сабрани су засебном поглављу. И оно само по себи има велику важност јер представља нашег писца као сведока великих догађаја у модерној историји Србије.
На самом крају налазе се сатирични текстови, потписани псеудонимом Бен Акиба. Они су по правилу писани поводом великих догађаја, али са подједнаком жестином критикују и домаће институције, а не само стране, Србима ненаклоњене силе.
Књига је обогађена детаљним предговором приређивача Николе Маринковића, ламентом Јустина Поповића на месту поговора, и хронологијом живота и рада Бранислава Нушића.