Упоришта – Милош Ковић

Милош Ковић, Упоришта – огледи и интервјуи најбољег српског историчара млађе генерације.

Милош Ковић даје одговоре на питање које су то тачке ослонца у нашој историји на којима треба да се гради колективно сећање народа у времену када се прекраја историја Срба.

• Ко руководи нападима на српско историјско памћење?
• Како се прекраја историја модерне Србије?
• Шта треба да учинимо да нас се потомци не би стидели?

Шта су Упоришта?

У предговору књизи Упоришта Милош Ковић пише:

„Потребно је да обновимо своја колективна сећања, праотачку веру и завете, оно за шта Пјер Нора каже да је, бар у Француској, поодавно нестало. Вера и емоције подстичу на акцију; у процени стварности и деловању потребан је реализам. Спознаја сопствених слабости почетак је сваке победе. Ту су задаци академске, сумњичаве, „критичке историографије“.

Ту своје место мора да пронађе и српска дипломатија. Историја и у томе може да пружи поуке. Српска дипломатија је, од Карађорђа и Милоша, преко Илије Гарашанина, Јована Ристића, до Милована Миловановића и Николе Пашића, стекла одређена искуства и прикупила нека знања. Не живимо, наравно, у 19. веку, али реализам у процени интереса великих сила и сопствених снага остаје трајно актуелна политичка вештина.

Срби тога доба умели су да воде реалистичну спољну политику и да изаберу савезнике. Умели су да уобличе свој, српски културни образац, да изграде демократски политички поредак, јаку државу и оружане снаге, виталну економију, да улажу у школство и науку. Умели су да одбране своју земљу и свој национални суверенитет. Двадесети век донео им је и искуства солидарности, социјалног старања и заштите мањина. Ми смо њихови потомци; нема разлога да сумњамо да можемо да поновимо и надмашимо њихове подвиге.“

А5 формат, тврд повез, 253 стране