Житије преподобног Сергија Радоњешког

САДРЖАЈ

• Предговор житију преподобног Сергија Радоњешког — 5
• Глава I – Син радости — 15
• Глава II – Благодатни дечак — 28
• Глава III – Покорни младић — 43
• Глава IV – Браћа у пустињи — 55
• Глава V – Млади калуђер — 64
• Глава VI – Насамо с Богом — 72
• Глава VII – Први саборци — 87
• Глава VIII – Власт за послушање — 97
• Глава IX – Смерни игуман — 109
• Глава X – Пустињско сиромаштво — 120
• Глава XI – Смерни чудотворац — 135
• Глава XII – Изненадна бура — 149
• Глава XIII – Друг светитеља — 161
• Глава XIV – Молитвеник за руску земљу — 180
• Глава XV – Миротворац — 199
• Глава XVI – Благодатни старац — 208
• Глава XVII – Смрт праведника — 226
• Глава XVIII – Сергијеви ученици у рођеној обитељи — 234
• Глава XIX – Сергијеви ученици и сабеседници у својим обитељима — 245
• Глава XX – Житије родитеља преподобног Сергија схимонаха Кирила и схимонахиње Марије — 263
• Јављање Пресвете Богородице преподобном Сергију — 277

ПРЕДГОВОР

„Слава Богу за све и ради свега! Слава Ономе Који нам је показао живот светог човека и духовног старца, – благодаримо Богу за мноштво Његове доброте коју је показао према нама, јер нам је даровао светог старца, господина преподобног Сергија у нашој руској земљи, у северној земљи.“

Тако своје казивање о животу и подвизима преподобног оца нашег Сергија започиње његов блиски ученик, блажени Епифаније. „Чуди ме,“ каже он, „како је прошло толико година, а да није написано житије светога старца; и због тога много туговах, јер прође 26 година откако премину дивни и предобри старац, и нико се не усуди да пише о њему, ни даљњи, ни ближњи, ни велики, ни мали.“

И ми с још већим правом можемо поновити ове речи премудрог Епифанија, само с том разликом што од дана упокојења преподобног Сергија до данас није прошло 26, него петсто година, а да још увек немамо потпуни животопис великог старца на савременом руском језику, не само у смислу самосталне историјске студије о његовом животу и подвизима, о његовом значају у историји Руске Цркве, руског подвижништва, руског просвећивања и моралног васпитавања руског народа уопште, већ немамо чак ни обичан и потпуни превод житија које је написао Епифаније. Истина, постоји преко десет разних житија преподобног Сергија и најбоље је, наравно, оно које је написао московски светитељ Филарет. Али је ово житије било предвиђено за читање на богослужењу и сам блаженопочивши јерарх га је читао у Лаври на свеноћном бденију 5. јула 1822. године. По својим врлинама ово житије представља грумен злата али пошто је намењено читању у цркви, оно се нужно одликује краткоћом и изостављени су многи детаљи, драгоцени за побожне поштоваоце сећања на великог угодника Божијег. Треба поменути још два житија преподобног Сергија која се налазе у делима: „Руски свеци“ преосвећеног Филарета, Архиепископа черниговског и „Житија светаца Руске Цркве“ А. Н. Муравјова; али ни једно ни друго такође не поседују жељену потпуност, јер су се аутори ових житија описујући житија свих руских светаца нужно трудили да излажу што краће. Од засебних издања треба поменути само једно које је изашло већ после другог издања наше књиге, поводом 500 година од упокојења преподобног Сергија: „Преподобни Сергије Радоњешки и Тројичка лавра коју је основао“ Ј. Голубинског; аутор у овој књизи нуди, како сам каже, „казивање о преподобном, с једне стране – кратко, а с друге – потпуно, без изостављања свих детаља његовог живота, како природног, тако и натприродног карактера“. Међутим, ни ова књига не може у потпуности задовољити побожног читаоца у погледу сећања на великог угодника Божијег: довољно је рећи само то да ради „краткоће“ њен аутор нема намеру да у њој наведе поучно штиво, већ нуди само кратко излагање чињеница које је прикупио из свих историјских извора и изложених у виду „животописа“. Притом је и овај „животопис“ издат заједно с „водичем кроз Лавру“ и на известан начин представља увод у овај „водич“. Сматрамо да нема разлога да се задржавамо на другим појединачним издањима попут дела господина Лаврентјева, јер она представљају лоше прерађен Епифанијев текст или су једноставно преузета од горе поменутих аутора.

Нудећи побожним читаоцима свој опис „Житија и подвига преподобног и богоносног оца нашег Сергија“ његов приређивач сматра да је дужан да каже да нипошто није имао намеру да напише научну студију о животу угодника Божијег: имао је много скромнији циљ – да сабере у једну књигу све што у историјској литератури и проповедима могло наћи о преподобном Сергију и да споји у једну целину не само све детаље из његовог живота који су дошли до нас, већ и оне моралне поуке које су из његовог живота извлачили наши проповедници. За ово – пето издање, поново је размотрено по могућству све што је изашло 1891–1893. године поводом 500 година од упокојења угодника Божијег; дакле, у тексту је много тога допуњено и исправљено. Подстицај за овај рад био је исти онај који је својевремено навео преподобног Епифанија да се лати пера, односно – то што у духовној литератури нема потпуног житија преподобног Сергија. Кад само помислимо: ко је био преподобни Сергије за нашу Руску Цркву, за руску државу, за руски народ? Света Црква тачно описује његов значај називајући га стубом Цркве. Не само да је он сам био чврсти стуб Христове Цркве, већ је по речима једног нашег архипастира, Архиепископа херсонског Никанора „уподобљавао и наставља да уподобљава својом духовном природом и све људе који долазе у близак додир с њим. Он је својим снажним духом нахранио читаве зборове и читаве нараштаје монаха. Његови ученици и ученици његових ученика су основали до 70 манастира; његово духовно потомство представљало је једну од главних снага које су помагале у духовном претварању разних полупаганских племена раштрканих по просторима северне и средње Русије у једно великоруско племе, уједињено, надахнуто и повезано духом православља. Пошто је сам био највиши носилац хришћанског православног духа он је својим примером, поукама и молитвама много помагао и помаже у томе да се овим духом напоји сав православни руски народ – духом који представља руководећи принцип, снагу и славу народног руског живота. Зато код преподобног Сергија, као на неисцрпни извор снажног руског духа, и дан-данас на поклоњење, ради поуке и ради молитве долазе многе хиљаде људи из народа. Ниједан монах који путује овим крајем неће заобићи обитељ преподобног Сергија. Ретки су јерарси Руске Цркве који се нису до земље клањали пред кивотом преподобног Сергија. Све крунисане главе Русије узносиле су пред кивотом преподобног своје молитве (нарочито после ступања на царски престо). Овамо нису долазили само припадници нашег царског дома, већ и многи други чланови царских породица – или да се помоле, или да изучавају руски живот на самом његовом темељу, на извору, на једном од главних врела из којег он извире.“