Јеванђеље Христово – Реч нашег спасења

САДРЖАЈ

Предговор — 7

НЕДЕЉЕ ПРИПРЕМНЕ – ПРЕД ВЕЛИКИ ПОСТ

• Јеванђеље о царинику и фарисеју: Боже, милостив буди мени грешноме — 13
• Јеванђеље о блудном сину: Нисам достојан назвати се сином твојим — 23
• Јеванђеље о страшном суду: Разлучите пастир овце од јарчева — 33
• Јеванђеље о посту: Да те не виде људи да постиш… — 51

НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА, ВАСКРС И ПЕДЕСЕТНИЦА

• Јеванђеље о Господу Свезнајућем: Видјећеш и више од овога — 65
• Јеванђеље о Пастиру истинитом и пастирима лажним: Христос – врата овцама к Оцу и Пастир добри — 77
• Јеванђеље о Крсту: Крсту Твоме клањамо се, Владико — 97
• Јеванђеље о исцељењу од духа немог: Све је могуће оном који верује — 103
• Јеванђеље о страдању и смирењу: Да међу вама не буде тако као у свету — 111
• Јеванђеље о сведочењу верних и неверних: Благословен који долази у име Господње — 119
• Јеванђеље о Победиоцу смрти: Христос васкрсе, ваистину васкрсе — 125
• Јеванђеље о сумњи апостола Томе: Господ мој и Бог мој — 131
• Јеванђеље о женама мироносицама: Не плашите се — 139
• Јеванђеље о чуду у Витезди: Хоћеш ли да здрав будеш — 145
• Јеванђеље о жени Самарјанци: Вода од које се не жедни — 149
• Јеванђеље о исцељењу слепорођенога: Који се грађаху да виде, показаше се слепима — 161
• Јеванђеље о молитви Спаситеља: Да познају Тебе, јединог истинитог Бога и Исуса Христа кога си послао — 171
• Јеванђеље о силаску Духа Светога: Ако је ко жедан, нек дође к мени — 185

НЕДЕЉЕ ПОСЛЕ ДУХОВДАНА, РОЖДЕСТВО, ДО НЕДЕЉЕ О ЗАКХЕЈУ

• Јеванђеље о следовању Христу: Онога ко мене призна пред људима, признаћу и ја пред Оцем својим — 197
• Јеванђеље о призивању апостола: Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи — 211
• Јеванђеље о чистоти ума: Иштите најприје Царство Божије и правду Његову, а ово ће вам се све додати — 217
• Јеванђеље о великој вери: Ни у Израиљу такве вере не нађох — 223
• Јеванђеље о спасењу човека и пропасти свиња: Шта хоћеш од нас, Исусе, Сине Божији — 227
• Јеванђеље о „жилама раслабљеноме”: Ободри се, чедо — 235
• Јеванђеље о слепцима: Верујете ли — 247
• Јеванђеље о умножењу хлеба и рибе: Благодаримо Ти, Господе, за сва добра којима нас намирујеш — 251
• Јеванђеље о јачем од стихија: Господе Исусе Христе, спаси ме — 257
• Јеванђеље о моћи вере и немоћи неверја: Помози неверју моме — 263
• Јеванђеље о праштању: Да будемо милостиви као што је милостив и Отац наш небески — 273
• Јеванђеље о бремену богатства: Држи заповести Божије и ходи за Христом — 281
• Јеванђеље о злим виноградарима: Царство Божије даје се онима који плодове доносе — 289
• Јеванђеље о браку царева сина: Свадбена весеља Сина Божијег – свадба је готова, а званице?… — 297
• Јеванђеље о љубави: Да љубимо Христа свим срцем својим, свом душом својом и свом мишљу својом — 305
• Јеванђеље о светлости свету: Да будемо светлост свету — 311
• Јеванђеље о истрајности у вери и молитви: Господе, помози ми — 319
• Јеванђеље о богатом улову: Изиђи од мене, јер сам човек грешан — 329
• Јеванђеље о љубави према непријатељима: Љубављу према непријатељу уподобљујемо се самоме Христу Спаситељу — 335
• Јеванђеље о Господу Васкрситељу: Не плачи — 341
• Јеванђеље о Господу Сејачу: Словом Божијим до словесности богочовечанске — 347
• Јеванђеље о богаташу и Лазару: Међу нама и вама провалија је велика — 353
• Јеванђеље о спасењу човека и пропасти свиња: Да пазимо да не будемо у замку ђавољу уловљени… — 365
• Јеванђеље о сили Божијој и вери човечијој: Не бој се, вера твоја поможе ти — 379
• Јеванђеље о милостивом Самарјанину: Иди, па и ти чини тако… — 385
• Јеванђеље о многобрижју и изненадној смрти: Не тецимо благо себи, но се богатимо Богом — 393
• Јеванђеље о згрченом телу и згрченим душама: Слава Теби, Господе — 399
• Јеванђеље о пристрашћу богаташком: Тешко је богатоме ући у Царство Божије — 409
• Јеванђеље о десеторици губаваца: Вера која спасава слави Бога иза гласа — 413
• Јеванђеље о великој вечери: Много је званих, а мало изабраних — 421
• Рождественска радост васељене – рођење Богочовека Христа — 425
• Јеванђеље о одласку Свете породице у Мисир (Египат): Из Мисира дозвах Сина Својега — 433
• Јеванђеље о крштењу: Ја вас крстих водом, а Он ће вас крстити Духом — 441
• Јеванђеље о свемоћи Божијој: Што је људима немогуће, могуће је Богу — 455
• Јеванђеље о слепом Вартимеју: Господе, да прогледам — 463
• Јеванђеље о Закхеју: Данас дође спасење дому овоме — 469

Белешка о аутору — 477

ПРЕДГОВОР

Ако у данашњој нововавилонској пометњи још увијек успијевамо да сачувамо радост живљења и одређени оптимизам према самом свијету упркос свему – то може бити само заслуга Хришћанства, у првом реду Светога Православља у нама! Јеванђеље се није тек тако назвало „Благом Вијешћу”. Људима који су већ били стигли да искусе све друге путеве – незнабоштво, веру Мојсијеву, источњачки мистицизам, као и платонизам, аристотелијанство, цинизам, стоицизам, материјализам, нихилизам и радикални скептицизам грчке и римске философије и нису успевали да њима загасе своју жеђ за истином живота и у њима нађу мира и утехе, већ уморни од свепролазности земаљске, али, бар неки међу њима, спремни да по истинској чежњи свога срца послушају глас Бога, Сами Творац Неба и земље даровао им је животворну „Радосну Вест” свога живота вечног. После голготске Жртве Божанске Љубави оваплоћеног Сина Божијег Исуса Христа и свепобедног Христовог Васкрсења, у Њега вјерујући људи су стекли успокојавајућу извјесност да њихови некада тако сироти и бесмислени животи имају дубљег и узвишенијег смисла, да је некоме стало до њих, да воле и да су безмерно вољени од Самог Дародавца живота, те да, следујући свесрдно примеру Христа Спаситеља, могу и сами задобити мир и радост вјечнога живота у Његовом Небеском Царству.

И зато је савременом човјеку, опет уроњеном у овоземаљски метеж, у цинизам, материјализам и нихилизам, изложеном безбројним старим и новим искушењима, од суштинског значаја да ум и биће обнови пунином јеванђелског опита и доживљаја. Јер тај човјек у дубини душе ипак носи чежњу за Истином и Спасењем. Није никаква тајна: тај човјек је поколебан, збуњен и неупућен, отуђен од многих питања која се тичу вјере и Цркве Христове. Притом, важно је разумјети да криза савременог свијета није никаква случајност, већ последица његовог одвајања од сопственог темеља, од Цркве Христове, коју „ни врата пакла неће надвладати”, и њеног крајеугаоног Камена, на коме је заснована, од Самога Христа Спаситеља. А ако се кући уклони темељ, тешко је сачувати зидове, и човек који се темеља лиши, урушава се.

Ова поучна, мудра и племенита књига свједочи нам да се том свом једино спасоносном и животворном темељу отуђени човек враћа покајањем и променом својих богоодступних навика, која му постаје могућа уз помоћ дарова које нам Црква Христова пружа, не само кроз своје Свете тајне, већ и преко црквене књиге, и Светог Писма и записаног Предања Цркве, које чине црквени канони и поезија, тумачења и поуке Светих Отаца и учитеља древних и новијих времена, који су и сами били утврђени на темељима Христовога крстоносног Наука. Постаје могућа, да, али само ако се човек труди да живи у складу са тим Науком, ма колико му то понекад тешко било.

Знајући све то, прота Милорад Лончар, који је био међу првим свештеницима који су још у вријеме комунизма у отаџбини пошли да служе свом расејаном народу на далеком аустралијском континенту, у Сиднеју, као један од неуморних пастира стада Христовог Српске Цркве нашега доба, напомиње и опомиње: само његовањем најживљег личног односа са Истином у Цркви Православној, најживље вјерности Христу Богу Пастироначалнику и искрене и топле послушности Светом Јеванђељу Његовом, али и јасне и гласне одбране Праве Вјере Христове од сваког покушаја њеног искривљавања, и ми се можемо одржати на висини свога призива, бивајући узор стаду својему (1. Пт. 5,2-3), по угледу на Свете Христове, посебно следујући примеру Светих Отаца рода нашега, Свете Двојице српске, Симеона Мироточивог и Светитеља Саве и њихових свештених последника, на челу са Светим архиепископом Никодимом и владиком Николајем Жичким и Охридским, који „право управљаху речју истине”, Сави се и Симеону уподобљавајући у саможртвеној љубави и одлучном чувању Православља и свога српског народа од скврни и смутњи сваке јереси.

Овдје сабране проповиједи и пастирске бесједе проте Милорада дивна су свједочанства истинског вјероучитељства и духовног светосавског пастирства, а истовремено потврда вјечне новине Праве Вере наше светосавске Цркве, преко тумачења и проналажења најдубљег смисла и самог Светог Писма обају завјета и Светих тајни Цркве, и празника и богослужења. Припремајући срце наше за Господа, прота Милорад овим драгоцјеним духовним цртицама органски повезује вјечне поуке Јеванђеља са нашим временом и збивањима која нас окружују и оптерећују. У нерадосном контексту нашег историјског тренутка, он нас очински радосно враћа изворним садржајима Православља, кроз вјекове, проводећи нас кроз различите слојеве Предања Једине, Свете, Саборне и Апостолске Цркве, од апостолског доба до ових наших времена последњих.

Жељко Никчевић, књижевни критичар