Монах Калист

„Монах Калист“ Миливоја М. Јовановића је духовни роман и романизована животна повест о човеку чији пут ка Богу није био ни лак, ни праволинијски. Управо у томе лежи једна од најважнијих вредности ове књиге: њен главни јунак не почиње као већ изграђен духовни човек, него као снажан, плаховит и својеглав младић, човек бурног темперамента који пролази кроз ратове, насиље, страдање, љубавна разочарања и велике унутрашње ломове, да би тек касније започео дуг пут покајања, монашког подвига и борбе са самим собом.

Главни јунак је Добривоје, касније монах Калист. Одраста у побожној српској средини, али његов карактер је далеко од мирног и кротког. У њему се истовремено налазе вера коју је понео из породице, снажан осећај части, жеља за доказивањем, жестина, понос и наглост. Као веома млад улази у ратове и упознаје једну од најтежих страна човековог живота.

Књига га прати кроз балканске ратове и Први светски рат, борбе, погибије сабораца, рањавања, повлачење српске војске преко Албаније и Солунски фронт. Калист у том периоду није приказан као идеализовани јунак. Он је ратник који убија, у коме постоје мржња, освета, понос и грубост, али истовремено и човек који постепено почиње да преиспитује себе, сопствене поступке и смисао живота који води.

Управо због тога његов каснији духовни пут има посебну тежину. Читалац не прати човека који је „одувек био свет“, већ човека који је добро упознао и насиље, и грех, и страст, и сопствену слабост. Из таквог живота почиње да се рађа потреба за покајањем и променом.

После рата, иако се враћа као искусан и одликован борац, световни живот више не може у потпуности да га задовољи. Ратна страдања, губици, лична разочарања и сусрет са смрћу остављају дубок траг. У њему постепено сазрева одлука да се окрене другом животу – животу у коме главни непријатељ више није човек са друге стране фронта, него сопствене страсти, гордост, гнев, самовоља и непослушност.

Тако почиње други велики део романа – монашки пут Калиста.

Долазак у манастир не значи да су његове старе особине нестале. Напротив, управо се ту његов карактер најјасније показује. Калист мора да научи оно што му је можда теже од свега што је прошао у рату: послушност, трпљење, смирење и одрицање од сопствене воље.

Манастирски живот у књизи није приказан романтично. Новопридошлог монаха чекају тешка и често понижавајућа послушања, физички рад, сиромаштво, пост, молитва, живот са другим људима и стално суочавање са сопственим карактером. Човек који је умео да се бори са непријатељем сада мора да научи да не узвраћа на увреду, да прихвати оно што му се не допада и да послуша онда када би најрадије поступио по сопственој вољи.

У том смислу „Монах Калист“ је пре свега књига о духовном преображају човека. Тај преображај није тренутан. Калист не постаје други човек једним догађајем или једном одлуком. Он пада, буни се, греши, каје се, поново покушава и годинама се учи животу који је потпуно супротан његовој ранијој природи.

Посебно место у роману заузима Свети владика Николај Велимировић, са којим је Калист духовно повезан и од кога учи. Њихов однос није приказан само кроз свечане разговоре о вери. Калист посматра владику Николаја у свакодневном животу, служи му, чита молитве, поставља питања и, понекад својом радозналошћу и тврдоглавошћу, доводи себе у необичне ситуације.

Кроз тај однос постепено схвата да је једно бити храбар у рату, а нешто сасвим друго победити сопствени егоизам. Монашки живот пред њега поставља другачију врсту јунаштва – смирити себе, опростити, послушати, не узвратити, признати сопствену грешку и почети изнова.

У књизи се зато стално преплићу две врсте борбе. Прва је спољашња: рат, опасност, страдање, историјски потреси. Друга је унутрашња: борба против страсти, гнева, гордости, телесних жеља, осуђивања и самовоље. Што роман више одмиче, ова друга борба постаје важнија.

Калист временом пролази кроз различите манастире, послушања и периоде самоће. Живот му и даље није лак, али се мења начин на који он на њега одговара. Човек који је у младости био спреман да на силу одговори силом постепено учи да је духовна победа често управо у томе да човек савлада себе.

Зато ова књига није прича само о монаштву. Она говори и о покајању, промени човека, последицама греха, смислу страдања, послушању, молитви, духовном руковођењу и борби са сопственим карактером. У њој ће много тога препознати и читалац који никада није размишљао о монашком животу, јер је основна тема универзална: може ли човек заиста да се промени и колико та промена захтева труда.

Роман истовремено има снажан историјски оквир. Кроз Калистов живот пролазе ратови, страдања српског народа, промене држава и политичких система и тешке године за Српску Православну Цркву. Ипак, историја није сама себи циљ. Она је простор у коме један човек покушава да пронађе одговор на много дубље питање – како живети тако да човек не изгуби душу.

Једна од важних особина књиге јесте и то што Калист ни у старости није представљен као неко ко је постао безличан и „савршено миран“. У њему остају трагови снажне личности и бурног темперамента. Али оно што се мења јесте правац у коме је та снага окренута. Борба која је некада била усмерена према другим људима постепено постаје борба за сопствено духовно исправљање.

Тако се кроз читав роман може пратити један дуг лук: од ратника ка монаху, од грубости ка смирењу, од мржње ка љубави, од самовоље ка послушању и од спољашње борбе ка унутрашњој.

Књига је подељена на неколико великих целина:

• Младост – одрастање, породична средина, љубав, ратови, страдања, Албанска голгота и Солунски фронт;
• Монаштво – долазак у манастир, прва послушања, духовне борбе и живот уз Светог владику Николаја;
• „Добар рат ратовах, трку сврших, веру одржах“ – осврт на дуг живот и духовно искуство;
• „Волите се и борите се“ – завршни део животне приче монаха Калиста;
• Поговор – текст о књизи, њеним издањима и месту које је стекла међу читаоцима.

„Монах Калист“ је први пут објављен 1984. године и током наредних деценија доживео је велики број издања. Ово издање је девето илустровано издање и садржи фотографије које прате поједине личности, места и догађаје из приче.

Књига ће нарочито бити занимљива читаоцима које занимају православна духовност, монаштво, Свети владика Николај Велимировић, покајање и духовна борба, али и српска историја Првог светског рата и живот обичног човека у великим историјским потресима.

Њена суштина, међутим, није у ратним подвизима нити у необичним догађајима монашког живота. Најважнија прича је много једноставнија и тежа: прича о човеку који носи са собом своју прошлост, грехе и тежак карактер, али не престаје да се бори да постане бољи.

Зато се и завршна порука старог монаха Калиста – „Волите се и борите се“ – може разумети као сажетак читавог романа. Не као позив на борбу против других, већ на ону дугу, тешку и често невидљиву борбу у којој човек покушава да победи оно што је лоше у самом себи и свој живот све више усмери ка Богу.