Монаштво и осуђивање

Књига „Монаштво и осуђивање“ епископа моравичког Тихона, у време писања књиге студеничког игумана – архимандрита Тихона (Ракићевића), бави се истраживањем унутрашњих духовних путева настанка и развоја нездравог зилотизма код монаха и хришћанина.

Када људи постану верујући, почну да живе побожно и да ревнују за веру. Неки благочестиво живе у свету, а неки се замонаше. Побожан човек задобија смирење, сигурност, „мир и радост у Духу Светоме“ (Рим 14, 17). Међутим, може се десити да све ово изостане и да се побожни живот извргне у супротност ономе што треба да буде, да побожан човек само увећа своју муку, задобије нове проблеме, немир, страхове и подозривост, чак и да постане конфликтна личност – да му се побожан живот претвори у праву мору и самомучење. Може се десити да човек дође у ситуацију да оплаче дан када је активније пришао Цркви. Зашто?

Садржај: Монаштво и осуђивање, Да ли духовник сме да осуђује?, Косовска жртва Светог Кнеза Лазара и монаштво – онда и сада, Тајанствена прича из српског манастира, Мученички дух Цркве и нездрави зилотизам, Престанак осуђивања, Свети Сава и студенички суд над монахом, Одричеш ли се сатане?, Свети Сава и Силуан Атонски, Стваралачке помиси и зла маштања, Тражење зла и Царство Божије, Мушко монаштво и алтернативе индивидуализма, „Дођи!“ (Отк 22, 17)