Народна благочестивост

САДРЖАЈ

• Пролог српском издању — 9
• Белешка издавача — 15
• Белешка захвалности митрополита морфског г. Неофита — 19
• Предговор — 35
• Народна благочестивост — 45
• О народној благочестивости — 47
• Погребни говор блаженој Миљи Масура (1921–2014) — 51
• Похвални говор упокојеној слушкињи Божијој Марти Димитријаду (1915–2019) — 67
• Погребни говор Теогносији Геласи (1931–2015) — 79
• Погребни говор слушкињи Божијој Хараламбији (Хамбу) Симеу — 89
• Погребни говор воденичару Стилису (Стилијаносу) (1918–2018) — 103

Из пролога српском издању митрополита зворничко-тузланског Фотија о митрополиту Неофиту

Неофит је рођен 21. јануара 1962. године на Кипру, где је провео првих 12 година живота. У осмој години му се упокојио отац, а у дванаестој му је погинуо у саобраћајној несрећи брат Петар. Омирос (Неофит) је све то поднео укрепљујући се вером и благодаћу Божијом. Он је сусретајући Божије Старце почео да студира и теологију и прихватио је да буде свештенослужитељ. Године 1987. постао је ђакон а потом је прошао све степене црквене јерархије, да би 1998. године био изабран за митрополита Морфуа, на Кипру.

Митрополит Неофит је човек о коме се говори и о коме ће се говорити. Таквих људи је мало у свим временима. Када је још као студент права почео да се удубљује у тајне духовног живота и тајне вере, Бог га је са неким младићима, његовим вршњацима упутио на Старца Порфирија Кавсокаливита, који је у то време живео у манастиру недалеко од Атине. Сви они су чули да је Старац Порфирије велики духовник и имали су жељу да га сусретну. Тако је Неофит први пут сусрео Старца Порфирија и тај сусрет ће одредити његов даљи животни ток и животни подвиг. У разговору са Старцем Порфиријем Неофит је одмах схватио да Старац има посебне духовне дарове. И тако му Старац Порфирије у једном тренутку рече: Неофите, добро је да си дошао код мене на разговор и можеш увек долазити када год будеш желео, али ја ћу тебе упутити на једног скривеног светитеља нашега времена – Старца Јакова Цаликиса са Евије. Ти треба код њега да идеш, јер ти он по карактеру више одговара. Од тада је Неофит више ишао на Евију, где је упознао Старца Јакова и постао његов послушник. Сусрет са Старцем у манастиру Светог преподобног Давида Евијског на Евији, Омирос, потоњи Неофит, ће доживети као једно лично откровење. Ту ће упознати пребогате дарове које је Старац Јаков имао и чути о многим знамењима и чудесима које је преподобни Давид Евијски чинио. Старац Јаков је знао да је Неофита Старац Порфирије послао к њему. По дару прозорљивости Старац Јаков је одмах Омироса назвао монашким именом Неофит, иако је још увек био лаик.

И трећи сусрет који ћемо сада поменути у овом прологу је сусрет Неофита са Старцем Пајсијем на Светој Гори. И на Свету Гору Неофит је отишао са групом студената, где ће у келији Панагуда сусрести Старца Пајсија и од тог сусрета Неофит ће имати велике духовне користи. Старац Пајсије је једно време провео са свима њима у разговору, а потом је устао и позвао Неофита речима: Ти високи, дођи овамо! И одвојивши га мало од групе студената узео је један штап и њиме на земљи нацртао правоугаоник, па га онда поделио на пола рекавши следеће Неофиту: Ти, Неофите, кад постанеш митрополит на Кипру треба овако да правиш манастире, да има монашки део и други световни део. Тако су грађени древни манастири, тако треба и ти да градиш. Тај благослов Старца Пајсија ће Неофит касније примењивати при градњи манастира.