Оптинско добротољубље

Речју „Добротољубље“ преводимо грчку именицу „Филокалија“, која значи: љубав према прекрасном, узвишеном, добром.

Најнепосредније, оно садржи објашњење сакривеног живота у Господу Исусу Христу. Они који су га читали знају каква се ризница духовне мудрости у њој налази: они га читају и наслађују се.

У књизи је изнето и изражено све што се збива у духовном животу хришћанина: ђаволски напади и искушења, борбе и одолевања. Падови и устајања, зачињања и утврђивања различитих пројава духовног живота. Ступњеви општег напредовања и својствено сваком ступњу стање ума и срца, узајамно у свему дејствовање слободе људске и благодати Божије, осећање близине и удаљености Божије, осећање промисаоног сведржитељства Божијег и свога предавања – коначно и неповратно – у десницу Господњу, са одлагањем свих својих начина дејствовања, а при сталном, усиљеном дејствовању.

Свети Теодор је био син високородних и племенитих родитеља (отац му је надгледао сабирање царских пореза). Био је одгојен у добром хришћанском васпитању. Научио се јелинској мудрости и постао прекрасан говорник. Био је изузетан философ а уједно и просвећени богослов. Када су се при Константину Копрониму нарочито појачала иконоборачка гоњења, његови родитељи су оставили свет и прихватили монашки живот. Свети Теодор је остао у Цариграду и наставио своје образовање. После Копронима се зацарио његов син Лав, такође јеретик, а потом његова супруга Ирина са сином Константином.

Ирина је штитила Православље, као уосталом и њен син. Заједно са светим патријархом Тарасијем она је сазвала VII васељенски сабор светих отаца на коме је осуђена и проклета иконоборачка јерес. На том сабору је био и Платон, тј. деда преподобног Теодора по мајци. По окончању сабора он је са собом у пустињу узео и светог Теодора, заједно са његовом браћом Јосифом и Евтимијем, који су решили да приме монаштво. Населили су се у Сакудиону, прелепом узвишеном месту окруженом шумом и богатом водом.