Песма о бројаници

„Песма о бројаници“ архимандрита Рафаила (Карелина) необично је и дубоко духовно дело посвећено Исусовој молитви, непрестаном призивању имена Господа Исуса Христа и тајанственом животу човековог срца.

Уместо уобичајеног излагања о молитвеним правилима и начину употребе бројанице, аутор се служи богатим поетским језиком, сликама из Светог Писма и искуством православног подвижништва да би приближио оно што се речима тешко може описати — како молитва постепено преображава човека и отвара његову душу за сусрет са Богом.

Бројаница је у овом делу много више од предмета који помаже да се преброје молитве. Њени чворићи постају символ духовног пута, покајања, смирења, борбе са страстима и човекове чежње за вечним животом.

Архимандрит Рафаил говори о бројаници као о тихом сапутнику душе, ослонцу у искушењима и подсећању да је Бог човеку близу чак и онда када се он осећа напуштено, расејано или духовно немоћно.

У средишту свих ових слика налази се име Исуса Христа.

Аутор непрестано враћа читаоца на Исусову молитву, показујући да њена вредност није у механичком понављању речи, нити у самом броју изговорених молитава, већ у покајничком обраћању Богу из дубине смиреног срца.

Молитва постаје пут од спољашњег правила ка унутрашњој пажњи, од расејаности ка сабраности, од борбе са греховним помислима ка стицању духовног мира.

Посебна лепота књиге лежи у начину на који аутор повезује бројаницу са читавом библијском историјом.

У његовим размишљањима појављују се рај и Адамово изгнанство, Мојсијев штап, неопалима купина, пут из египатског ропства, псалми цара Давида и многи други старозаветни и новозаветни символи. Све те слике усмеравају читаоца ка једној стварности — човековом повратку Богу кроз молитву и покајање.

Молитвени живот приказан је као путовање из пролазности ка вечности.

Бројаница је час духовни штап путника, час светиљка која осветљава таму срца, час лествица која води ка небу. Она подсећа на непрестану борбу са помислима, али и на наду да ниједан искрени молитвени труд није изгубљен пред Богом.

Архимандрит Рафаил не заобилази ни тешке тренутке духовног живота. Говори о молитви онда када човек не осећа утеху, када га притискају униније, искушења и унутрашња пустош. Управо тада постојаност у молитви добија нарочиту вредност: човек наставља да призива Бога, не зато што увек осећа духовну радост, него зато што жели да остане веран Христу.

У књизи је снажно присутна и мисао о молитви као делу хришћанског живота који није ограничен на манастирску келију.

Бројаница прати човека у дому, на путу, током свакодневног рада и у часовима самоће. Кроз молитву и најобичније животне околности могу постати прилика за сећање на Бога.

Аутор посебно наглашава да спољашње ношење бројанице нема духовну вредност ако га не прати стварна молитва. Њен најдубљи смисао није у ономе што човек држи у руци, већ у ономе што се догађа у његовом срцу.

„Песма о бројаници“ није књига коју треба читати у журби. Њена кратка, сликовита размишљања позивају читаоца да се задржи на појединим мислима, да их повеже са сопственим духовним искуством и да кроз њих дубље разуме значај молитве.

Због своје особене форме књига може бити драгоцена онима који већ упражњавају Исусову молитву, али и верницима који желе да боље разумеју зашто бројаница заузима тако важно место у православном духовном предању.

Ово је пре свега песма о души која тражи Бога. О њеној борби, падовима, нади, покајању и непрестаном стремљењу ка Христу. Кроз богатство библијских и светоотачких символа архимандрит Рафаил показује да је највећа драгоценост бројанице управо оно на шта она непрестано подсећа — молитвено призивање имена Господа Исуса Христа.