ПРЕДГОВОР
Псалтир је јединствена књига своје врсте, и то не само међу библијским књигама, него и у свој верској књижевности света. То је молитвеник своје врсте, поезија своје врсте, музичка ритмика своје врсте, општење с Богом своје врсте. Но главно је општење с Богом скроз и скроз, с Богом личним и свемоћним, који све види, све чује и у свему дејствује опредељујући судбе људи и народа далековидним плановима, који се сви стичу и завршују у Христу.
Свети Оци, источне и западне Цркве, веома су ценили Псалтир и заповедили, да се исти чита и јавно и приватно. Овако пише Свети Василије Велики:
„Псалми су тишина душе, дароватељи мира, успокојитељи смутних и бурних помисли. Они умекшавају раздражење душе и умеравају неуздржљивост. Из Псалама познајеш величину храбрости, строгост правде, красоту целомудрености, савршенство разумности, узор покајања и сваког добра које год помислиш.”
Дејство Псалтира је сасвим непосредно. Нема човека, који читајући Псалме не осети, да се то говори баш о њему лично, решавају загонетке његовог живота, објављују његове тајне и страховања и трзаји и мучења и надања. Нити има друге књиге у свету, која је својом искреношћу и отвореношћу већи утук сваком лицемерству и фарисејству.
Још од апостолских дана Псалтир је ушао у употребу као богослужбена књига. Без њега се не савршава ниједно богослужење у Православној Цркви. У манастирима се Псалтир прочитава цео у току сваке седмице. Изузетно по Карејском типику Св. Саве, у његовој Испосници, Псалтир се прочитава целином сваки Божји дан, ево већ 700 година. Тако је заповедио Свети отац Сава да се чини за спасење народа, и тако се држи. Све до у другу половину XIX века учила су деца у почетним школама руским и српским читање Псалтира и Часослова. И било је мање зла у свету.
Као што је познато, први превод Псалтира на црквенословенски језик извршила су Света браћа Кирил и Методије, не са јеврејског него са Септуагинте, што је и боље. Српски превод Ђуре Даничића, мада сјајан по богатству и облицима језика, учињен је са јеврејских превода, те има грешака, које би у неком другом издању требало исправити. Но, наш циљ за сад није био, да исправљамо стари нити чинимо нови превод, но да уједначимо нумерисање Псалама са словенским текстом, и да српски Псалтир поделимо на катизме ради користи новоначалних (почетника) по манастирима као и богомољног народа, да би с разумевањем могли пратити читање црквеног Псалтира…
Св. владика Николај (Велимировић)
МОЛИТВА СВЕТОЈ ТРОЈИЦИ ПРЕД ЧИТАЊЕ ПСАЛТИРА
Пресвета Тројице, Боже наш и Створитељу свега свијета, похитај и управи срце моје, да почнем с разумом а довршим добрим дјелима читање ове надахнуте књиге, коју Свети Дух кроз уста Давидова прогласи, а коју ја недостојан хоћу сада да читам. Познајући своје незнање, припадам к Теби и молим Ти се, и Твоје помоћи просим: Господе, управи ум мој и укријепи срце моје, да ми не буде устима тешко читати, но да ми се разум весели ријечима ове књиге. Помози ми, Господе, да оно што научим примјењујем на добра дјела, како би ме моја добра дјела ставила с десне стране на Страшном суду Христовом са изабранима Твојим. А сада благослови, Господе, да са уздисајем читам овако:
Приђите, поклонимо се Цару нашем Богу!
Приђите, поклонимо се Христу, Цару нашем Богу!
Приђите, поклонимо се самоме Христу, Цару и Богу нашем!
И почињемо да читамо Псалтир.

Категорије
Све за цркву
По издавачима
По ауторима























