Како се савремена Шпанија бори против сецесионизма у својим регионима? Како је дошло до тог стања и да ли је шпански случај јединствен у Европи? Зашто Шпанија не признаје *Косово? Каква је будућност ове старе европске краљевине?
Шпанија – сузбијање сецесионизма – прва озбиљна монографија о овој држави на српском језику!
Књигу препоручују:
- проф. др Снежана Ђорђевић
- доц. др Веран Станчетић
- др Горан Николић
Суиздање са Институтом за европске студије
Б5 формат, тврд повез, 422 стране
По много чему, књига пред читаоцем, Шпанија – сузбијање сецесионизма, јединствена је у српској култури. Она даје врло детаљан преглед историје старе европске краљевине, али и детаљну анализу њеног савременог стања. Према ауторовим речима, „Савремена Шпанија представља занимљив простор за политиколошку анализу.” То је држава која баштини вековне антагонизме, а након слома франкизма, „једне од најдуговечнијих европских диктатура 20. века, ушла је у нову и до тада непознату развојну фазу. Усвајањем новог Устава Краљевине Шпаније 1978. године ова земља је постала држава аутономија, односно усвојила је специфичан модел регионалне државе који смо ословили као историјско-политички модел.”
Да би опстала, Шпанија је морала да реши бројне дилеме наслеђене из историје. Питања која су се постављала преду била су: „очување целовитости земље и јединства нације или њена дисолуција; унитаризација, федерализација или регионализација земље; давање права на самоопредељење различитим националностима на тлу Шпаније или не; приступање НАТО-у и Европској унији или не; повратак монархији или републици, дефранкизација земље или историјско помирење између „две Шпаније“ које су још увек имале свежа сећања на немили грађански рат из 1930-их…”
Став Рајка Петровића, аутора ове значајне књиге јесте да је „историјско-политички модел регионализације Шпаније у периоду између 1978. и 2018. године имао важну улогу у сузбијању како каталонског, тако и баскијског сецесионизма. Резултати нашег истраживања показали су директну узрочно-последичну везу између трансформације Шпаније из унитарне централизоване у регионалну децентрализовану државу и сузбијања баскијског и каталонског сецесионизма. Чињеница да је Шпанија током претходних 40 година сачувала јединство и државе, и нације и да ни у Каталонији, ни у Баскији не постоји натполовична већина која подржава отцепљење говори у прилог томе.”
Да би показао како је дошло до стварања специфичног шпанског историјског и државног искуства, аутор је написао и историју ове државе. Поред шпанског политичког система, теме ове студије су и историја иберијске државе, настанак шпанске нације, улога верског фактора (Римокатоличке цркве), али и других верских заједница (Јевреји, Арапи). Посебна пажња посвећена је и Шпанском грађанском рату и владавини генерала Франка.
Коначно, ова књига важна је и због бољег разумевања савремене Европске уније и њеног односа према националним мањинама, сецесионистичким покретима и државном суверенитету, што је од изузетне важности за српски народ.
Рекли су о књизи Шпанија – сузбијање сецесионизма
Централна теза рада, везана за испитивање узрочно-последичних веза између регионализације и сецесионизма, од изузетног je значаја, с обзиром на чињеницу да се поједине европске земље данас суочавају са претњама економски, културолошки или чак национално мотивисаних сецесионизама, а што је некомпатибилно са идејом уједињене Европе која тежи ка брисању постојећих, а не стварању нових граница између држава и народа.
Проф др Снежана Ђорђевић, Факултет политичких наука Универзитета у Београду
У савременом свету и Европи ретке су државе у којима у одређеној мери не постоје тежње неког региона ка (већој) аутономији или чак сецесионизму. Због тога је ова студија изузетно вредна, не само за читаоце који се интересују за простор Шпаније, већ и за све оне који се интересују за суочавање са изазовима савременог јавног управљања, у смислу успостављања праве мере између очувања националне државе и идентитета са једне стране, али и очувања разлика и демократских тековина са друге стране.
Доц. др Веран Станчетић Факултет политичких наука Универзитета у Београду
Ова монографија, настала на темељима докторске дисертације коју је др Рајко Петровић са успехом одбранио на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, није само прича о политичкој историји и актуелним политичким изазовима у највећој земљи Иберијског полуострва већ и прича о дизајну њеног економског поретка, као и модела економских односа између централне власти у Мадриду и шпанских региона. Аутор је обрадио не само економске аспекте Устава Шпаније и статута Каталоније и Баскије, односно економске (и са њима у вези) надлежности којима располажу, већ и начин на који динамика економских односа између поменутих субјеката изазива драматично важне политичке реперкусије.
Др Горан Николић, Институт за европске студије у Београду
Биографија аутора
Рајко Петровић је рођен 1993. године у Лозници. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду 2016. године са просечном оценом 10. Мастер студије завршио је 2017. године на матичном факултету, где је и докторирао 2021, поставши најмлађи доктор наука у историји факултета. Књига Шпанија – сузбијање сецесионизма настала је на основу текста докторске тезе.
У периоду од 2015. до 2017. године био је ангажован као демонстратор-сарадник на Факултету политичких наука у Београду. Од 2018. године ради у Институту за европске студије у Београду, тренутно у звању научног сарадника.
Добитник је низа награда, признања и стипендија.
У свом научно-истраживачком раду бави се анализом политичких и друштвених прилика на ибероамеричком простору, анализом политичких и друштвених прилика на Западном Балкану и регионализацијом и регионалним развојем. Аутор је неколико књига мањег обима, зборника и на десетине научних и стручних чланака. Говори енглески, шпански и руски језик.