Нова Србија и Славеносрбија – Мита Костић

Најбоља књига о сеоби Срба у Русију: када је почела, ко ју је предводио, колико људи се одселило и колико дуго су задржали свој идентитет?

Поговор: Владимир Стојанчевић

А5 формат, тврд повез, 196 страна

Нова Србија и Славеносрбија Мите Костића је књига о људима који су послужили Милошу Црњанском као инспирација за генијалне Сеобе и Другу књигу Сеоба. Ко су они били?

Незадовољни односом угарских власти, многи српски граничари са породицама одселили су се у XVIII веку у Русију, у данашњи Донбас и Херсонску област. Међу народом и војним властима били су упамћени као врсни војници, али већ крајем XIX века на пописима тих крајева Срба готово да није било. Њихова презимена су се изгубила, али имена градова и села и даље носе траг далеког српског порекла. Књига Мите Костића је о њиховој судбини.

Она прати историју српски сеоба у јужне крајеве тадашње Русије од првих српских јединица у првој половини 19. века, па до већих покрета и оснивања Нове Србије у Херсонској области, односно Славеносрбије у Донбасу. Аутор прати прве податке о пресељењу у Русију преко докумената из архива у Бечу и Будимпешти. Такође, у великој мери користи и архиве СПЦ (Карловачке митрополија), као и доступну мемоарску грађу.

Мита Костић је у овој књизи описао главне актере сеобе, насеља која су подигли, број људи који се одселио у Русију, али и њихову даљу судбину. Већ у другом колену, они су се асимиловали. Припадници виших слојева, пореклом из водећих официрских породица, ступили су у редове руског племства, док су обични војници временом постали део велике масе украјинског сељаштва.

Данас само понеко име места чува успомену на њих, највише град Славјаносербск у Луганског области.