Свети Јован Златоусти – Дела (том I)

Предговор

Јован Антиохијски, звани Златоусти, презвитер међу првима у Антиохији, а следбеник Јевсевија Емеског философа и Диодора. Говори се да је много написао, од чега се беседе о свештенству истичу узвишеношћу, и изразом, и углађеношћу, и лепотом речи. Са њима се такмиче и беседе на Псалме Давидове, и тумачење Еванђеља по Јовану, и коментари на Матеја и Марка и Луку. Остала његова дела надилазе број. Јер он је, као нико други, прокоментарисао сваки јеврејски Спис и хришћански. Празнике Мученика је узвеличао слободно и без припреме беседећи, а говор му је текао веома као слапови Нилови. Баш никоме од вечности није полазила за руком тако течна беседа, коју он сам обогати, и сам поштено од свих наследи то златно и божанско име. Набројати, пак, број његових списа — то није ствар човека, него пре Бога Који све зна.

Овај Свети Јован Златоусти беше аскета у крајњем смислу, увек будан и силни љубитељ тиховања, а ревновањем целомудрија — човек највеће слободе говора и веома раздражљив. Више се, наиме, препуштао гневу него ли стиду, и без устезања се користио слободом говора према онима са којима се сретао. И у поуци је био на корист многу, а при случајним сусретима, онима који га нису познавали, изгледао је као неки разметљив и охол човек.

Овако је своју кратку карактеризацију Св. Јована Златоуста започео Суда, или Суида, састављач тзв. Лексикона, обимне византијске историјске енциклопедије старог медитеранског света, очигледно фасциниран како његовом личношћу, тако и његовим монументалним делом. Три особине које Суида овде истиче у први план: лепота Златоустова језика, приврженост идеалима хришћанске аскезе и слобода и отвореност у опхођењу са свима, без обзира на друштвени статус, као и још једна, која се у овом кратком изводу не помиње, али се одувек везује за личност Св. Јована Златоуста — његова велика љубав према сиромашнима — одувек су и у свим временима плениле и фасцинирале људе, али му и прибављале непријатеље, што се може наслутити из краја овога цитата. Фасцинирале како његове савременике, тако, видимо, и људе десетог века (из кога потиче Суидин Лексикон), а тако и дан данас, и ништа мање, и људе овог наше двадесет првог века. Века који се често тенденциозно карактерише као „постхришћански“, у коме се олако говори о „постхришћанској Европи“, и када се Хришћанство оптужује за исто оно за шта се оптуживало и у Златоустово време — немоћ пред (нео)паганском културом.

Није, дакле, било, и по нашем убеђењу неће ни бити времена у коме овај велики антиохијски Пастир и цариградски Архипастир није био, или неће бити актуелан. Он је убедљиво најпревођенији и најомиљенији Свети Отац, један од ретких који је подједнако поштован и у Источном и у Западном Хришћанству. Његова дела су издавали како његови савременици (често су и по три брзописца настојала да ухвате сваку његову реч на проповеди), тако и небројена војска ромејских, српских и осталих инока којима су његове речи, уз светописамске, биле мерило и видело за цео остали свет. Златоустова дела су издавали понтификални институти, брижљиво анализирајући речи и њихова значења, правећи индексе и табеле, састављајући тумачења Светог Писма. Златоустова дела су издавали калвинистички проповедници у примитивним штампаријама, ценећи Златоустову бриткост и беспоштедан суд над конформистичким Хришћанством. Златоуста у исто време читају монаси на Светој Гори одмотавајући прашњаве странице старих кодекса, и професори на Сорбони, приређујући и коригујући критичка издања.

Садржај

Предговор (Еп. Нишки Јован) — 5

Теодору палом

• Теодору палом — Поука прва — 31
• Теодору палом — Поука друга — 73

Поређење краљевске власти са монашким мудрољубљем

•  Поређење краљевске власти, богатства и узвишености са монахом који живи најистинитијим по Христу мудрољубљем — 85

Противницима монашког живота

• Противницима оних који подстичу на монашки живот — 95
• Неверујућем оцу — 112
• Верујућем оцу — 139

О скрушености

• Димитрију монаху: О скрушености — 197
• Стелехију монаху: О скрушености — 223

Стагирију аскети

• Саветодавна беседа прва — 245
• Беседа друга: Да је туга гора и од демона — 279
• Беседа трећа: О унинију — 314

О саживоту под истим кровом

• Онима који код себе држе настањене девице — 349
• О томе како треба чувати девичанство — 379

О девствености

• Књига о девствености — 409

Младој удовици

• Беседа прва — 513
• Беседа друга: О уздржању од другог брака — 529

О овом преводу (Дејан Ј. Лучић) — 543